Ковачица

Ковачица
Ковачица;
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковачица
Становништво
— 2022.	5.398
— густина	157/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 06′ 30″ С; 20° 37′ 11″ И / 45.10822° С; 20.61982° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	102 m
Површина	39,8 km2
	Ковачица Ковачица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26210
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Ковачица (слч. Kovačica; мађ. Antalfalva; рум. Covăcița) је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у јужном Банату.

Географија

Налази се у Банату. Удаљена је 27 км од Панчева, 43 км од Београда, 41 км од Зрењанина, 255 км од Ниша и 79 км од Новог Сада. Од европских градова удаљена је 550 км од Братиславе, 97 км од Темишвара, 608 км од Кошица, 585 км од Беча, 872 км од Прага, 408 км од Софије, 1033 км од Минхена.

Историја

Варошица Ковачица је основана 1802,^[1] али постоје подаци о постојању мањих насеља још из 1458. године. Словачкој насеобини је претходило мање српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. Један део ковачичке пустаре називао се "Суботина пустара" са ту ископаним "Суботиним бунаром", који су добили име по Суботи Владисављевом, арендатору из Томашевца.

После 1751. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. По Елеру царском ревизору 1774. године постоји и пустара Ковачица у Бечкеречком дистрикту.^[2] У Ковачици је рођен 1780. трговац Петар (Станисављевић) Рајић, који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача Матице српске.^[3] Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију.

Неколико година (негде између 1835-1845) у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин, свестрани културни радник, лајтант управитељства Александар Андрић (1816-1876).^[4] Поручник Андрић се интензивно бавио књижевним радом и превођењем са немачког на српски. Писао је приповетке, које су изашле и посебно, као књига "Приповетке" у Будиму 1845. године. У Сегедину је исте 1845. године штампао и практичну књигу о узгоју свилених буба - производњи свиленог конца. Објавио је и штампао у својој штампарији у Београду 1861-1862. године две књиге својих и преведених туђих приповедака, под насловом: "Целокупна дела Александра Андрића".^[5] Писао је песме и краће литерарне и историографске написе у туђим и својим листовима. Писао је дописе из Границе и прилоге у новинама: "Сербскиј народни лист" Пешта (1840-1845), "Пештанско-будимскиј скоротеча" Пешта (1841-1844), "Сербскиј летопис" Пешта (1842), "Нови сербски летопис" Пешта (1841). Издавао је и уређивао свој политички лист "Световид" између 1852-1870. године, који се сели од Темишвара, преко Беча у Београд. У оквиру тог листа излазила су два књижевна подлиска: "Зимзелен" (1847-1862) и "Светозор" (1854). Пред смрт бави се у Букурешту, где покреће "Восток" - српско-бугарски лист 1874. године. Као ангажовани и заслужни Србин, биран је 1848. године у Главни одбор Српског покрета, у Карловцима. Постао је 1861. године члан Матице српске у Новом Саду, и био кратко време у њеном Књижевном одељењу. Док је живео у Београду, изабран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду. Бавио се новинарством, а по пензионисању био издавач својих новина и календара, те држао дуго штампарију где су се штампали многи српски наслови.^[6] Издавао је своје календаре "Бршљан" (1861) и Немачко-српски календар за 1864. годину - на немачком језику у Београду.

Када је укинута банатска војна граница у Ковачици је пописано 1873. године: 60 Шваба (Немаца), 15 Срба и 3159 Словака. Укупно је тада у месту било 3234 становника.^[7] Године 1905. насеље Ковачица је у Торонталској жупанији, и у њему живи само 19 становника Срба.^[8]

У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату Светозару Милетићу, председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.^[9]^[10] Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у Пожуну (данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана.

Ковачица је у 20. веку надалеко позната као колонија сељака сликара наиваца. Позната имена словачке наиве из Ковачице су Јан Сокол, Мартин Јонаш и Зузана Халупова ^{[тражи се извор]}.

У Ковачици је рођен 1933. године српски књижевник Брана Бранислав Црнчевић.^[11]

Према попису из 2011. у Ковачици је живело 6.259 становника.

Поред барокног здања старе словачке евангелистичке цркве подигнуте 1828. године, у центру насеља, пре неколико година саграђена је нова православна црква, поред Дома здравља, на западној страни места. Храм је пројектован у српско-византијском стилу и посвећен празнику Покрову Пресвете Богородице, који се још опрема. Ковачичка православна парохија је дуго била парохијска филијала оне у Дебељачи. Месни парох је сада поп Веселин Тодоровић, родом из Панчева, који предаје веронауку у основној и средњој школи. Овде се налази Гимназија Михајло Пупин (Ковачица), која 2017. године обележава 50 година постојања.

Називи

Ковачица је позната по још неким називима на другим језицима: слч. Kovačica, мађ. Antalfalva, рум. Kovăciţa, Covăciţa.

Демографија

У општини Ковачица живи 17.244 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. Ово место је углавном насељен Словацима (према попису из 2002. године). Словаци из Ковачице су евангелисти, али такође у Ковачици делују и друге цркве.

Демографија^[12]
Година	Становника
1948.	6.359
1953.	6.674
1961.	6.990
1971.	7.119
1981.	7.357
1991.	7.426	7.249
2002.	6.764	6.955
2011.	6.259

Етнички састав према попису из 2011.^[13]‍

Словаци	5.142	82,15%
Срби	593	9,47%
Роми	159	2,54%
Мађари	34	0,54%
Румуни	28	0,44%
Албанци	24	0,38%
Југословени	22	0,35%
Македонци	13	0,20%
Хрвати	13	0,20%
Црногорци	7	0,11%
Муслимани	3	0,04%
Руси	3	0,04%
Бугари	2	0,03%
Русини	2	0,03%
Бошњаци	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
Словенци	1	0,01%
остали	9	0,14%
Регионална припадност	27	0,43%
неизјашњени	157	2,50%
непознато	19	0,30%
укупно: 6.259

Становништво према полу и старости^[14]


	м	ж
?	7	6
80+	46	79
75—79	73	121
70—74	143	191
65—69	178	246
60—64	177	207
55—59	192	193
50—54	246	264
45—49	306	293
40—44	260	263
35—39	241	210
30—34	227	181
25—29	229	187
20—24	250	229
15—19	243	220
10—14	219	197
5—9	165	160
0—4	152	163
Просек :	38,6	41,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.583	1.793	2.021	2.187	2.504	2.606	2.503

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	559	667	550	520	139	49	12	3	3	1	2,70

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.818	817	1.789	123	70	19
Женски	2.890	429	1.806	537	96	22
УКУПНО	5.708	1.246	3.595	660	166	41

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.462	440	0	0	361
Женски	757	76	0	0	198
УКУПНО	2.219	516	0	0	559
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	27	222	128	16	61
Женски	1	14	116	19	12
УКУПНО	28	236	244	35	73
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	13	76	29	24
Женски	22	27	54	62	76
УКУПНО	28	40	130	91	100
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	30	2	0	27
Женски	28	38	0	14
УКУПНО	58	40	0	41

Град побратим

Бањска Бистрица, Словачка

Галерија

Ковачица
Ковачица на разгледници
Словачке девојке и момци из Ковачице у народним ношњама спремни за игранку. Тридесете године 20. века
Словачки црквени хор Ковачица (1943)
Учесници представе Pekná, nová, maľovaná kolíska (1925)
Деца глумци, учесници позоришне представе V zajatí piadimužíkov са редитељком Мартом Цицковом (1946)
Учитељски колектив словачке школе у Ковачици (1939)
Чланови Добровољног ватрогасног друштва Ковачица на прослави десетогодишњице друштва (1942)
Биста Михајла Пупина
Фабрика обуће УКУС
Дом здравља
Хотел парк
ПИО фонд
Пошта
Млин
Зграда железничке станице
Словачка евангелистичка црква
Предајник
Галерија наивне уметности

Наивно сликарство у Ковачици

Галерија наивне уметности у Ковачици
Део Галерије посвећен Зузани Халуповој
Слике Владимира Бобоша
Слика Мартина Јонаша
Слике Јана Књазовица
Мурал поклоњен Пупиновом Меморијалном комплексу у Идвору

Види још

Референце

^ Јанковић, Олга (14. 5. 2022). „Доба када су Словаци населили Ковачицу”. Политика. Приступљено 21. 5. 2022.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт Панчево 2003. године
^ Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.
^ "Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.
^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године
^ "Световид", Беч 1857.
^ "Застава", Нови Сад 1873. године
^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Ковачица 1910. године
^ Vek od druženja Miletića sa Kovačičanima. rtvok.com 28. jun 2024.
^ "Илустровани лист"; 1924. бр. 39, стр. 3
^ "Вечерње новости", Београд 2. август 2019.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе

[1] Јанковић, Олга (14. 5. 2022). „Доба када су Словаци населили Ковачицу”. Политика. Приступљено 21. 5. 2022.

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт Панчево 2003. године

[3] Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.

[4] "Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.

[5] "Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године

[6] "Световид", Беч 1857.

[7] "Застава", Нови Сад 1873. године

[8] Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Ковачица 1910. године

[9] Vek od druženja Miletića sa Kovačičanima. rtvok.com 28. jun 2024.

[10] "Илустровани лист"; 1924. бр. 39, стр. 3

[11] "Вечерње новости", Београд 2. август 2019.

[12] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[13] Етничка структура након пописа 2011.

[14] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Чешка