Либијско-египатски рат
Либијско-египатски рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Либија |
Египат | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Муамер ел Гадафи | Анвар ел Садат | ||||||
Јачина | |||||||
3 бригаде | 3 дивизије и ваздушне снаге | ||||||
Жртве и губици | |||||||
400 убијених и рањених 60 тенкова 40 транспортера 20 авиона Мираж 5 1 МиГ-23МС |
100 убијених и рањених 4 МиГ-21 2 Сухоја Су-20 |
Либијско-египатски рат је био краткотрајни погранични сукоб између Либије и Египта у јулу 1977. године. Борбе су започеле либијским нападом 21. јула, а већ 24. јула је договорен прекид ватре посредовањем алжирског председника Хуарија Бумедијена.
Позадина
[уреди | уреди извор]Односи између Либије и Египта константно су се погоршавали након Јомкипурског рата 1973. године. Муамер ел Гадафи није подупирао Садатову мирољубиву политику, а пропао је и покушај формирања уније између две земље. Египатска влада давала је подршку групи одметнутих либијских официра у покушају свргавања Гадафија с власти 1975, а након њиховог неуспеха допуштен им је азил у Египту. Египат је уз то 1976. године оптужио Либију да је ковала уроту за свргавање државног вођства Египта. Исте године, Садат је почео да концентрише египатске снаге на египатско-либијској граници и у томе имао подршку САД.[1][2][3] Односи су се додатно заоштрили априла и маја 1977. године.
Ток рата
[уреди | уреди извор]Либијски демонстранти су јуна 1977. кренули у „марш на Каиро“ према египатској граници, где су их 20. јула зауставили египатски војници. Либијске снаге су 21. јула кренуле у напад на град Салум. Садат је према либијској армији послао три добро опремљене дивизије, које су убрзо уништиле либијске трупе. Египатска војска је уз помоћ ваздушних снага провалила у Либију и заузела неколико пограничних градова.
Убрзо су реаговале владе остлаих арапских држава и замолиле Садата да прекине инвазију на Либију (Садат и његови генерали планирали су да 26. јула покрену општи напад на Либију). Садат их је послушао и наредио својим снагама да се повуку из Либије.
Примирје и последице
[уреди | уреди извор]Примирје између две зараћене стране постигнуто је посредовањем алжирског председника Хуарија Бумедијена и Јасера Арафата. Садат је зауставио напредовање својих трупа 24. јула и пристао на прекид ватре.
Августа 1977, извршена је размена ратних заробљеника што је побољшало односе између две државе. Ратни губици Либије у рату били су 400, а Египта 100 погинулих.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Robinson to the Embassy in Cairo, September 3, 1976”. Приступљено 21-09-2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ „Robinson to US Delegation and Secretary of State, December 29, 1976”. Приступљено 21-09-2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ „Robinson to the Embassy in Tripoli, December 31, 1976”. Приступљено 21-09-2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ)