Либрвил

Либрвил фр. Libreville
Поглед на град
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Габон
Покрајина	Дистрикт Либрвил
Становништво
Становништво	‍
— 2012.	797.003
Географске карактеристике
Координате	0° 14′ С; 9° 16′ И
Апс. висина	12 m m
Либрвил Либрвил на карти Габона
Остали подаци
Градоначелник	Росе Рапунда (ГДП)
Веб-сајт
www.libreville.ga

Либрвил (фр. Libreville) је главни град и лука Габона. У њему живи више од једне трећине становништва Габона, тачније 797.003 становника (2012). Либрвил је такође и главни град региона Естуер. Налази се на западу земље, на естуару реке Габон која се улива у Атлантски океан. Либрвил су основали Французи 1849. и служио им је као почетна тачка за колонизацију Габона. Град је био мали град све до независности 1960. али је затим забележио значајан развој нарочито захваљујући великим радовима током седамдесетих година двадесетог века. У граду се налази бродоградилиште и кроз његову луку пролази извоз мангана.

Историја

Улаз у Либрвил, 1899.

Разни староседеоци живели су или користили подручје које је сада Либрвил пре колонизације, укључујући племе Мпонгве. Француски адмирал Луј Едвард Бует-Вилјамез је 1839. склопио трговински и заштитни уговор са локалним владаром Мпонгва, Антчоуом Коме Рапонткомбом (Французима познатим као краљ Денис).

Амерички мисионари из Нове Енглеске успоставили су мисију у Бараки, Габон, на данашњем Либрвилу, 1842. Године 1846, бразилски робовски брод Лелиција, који је превозио робове из Конга, заробљен је у близини Лоанга од стране француске морнарице која је имала задатак уз доприносе британској блокади Африке. Педесет и двоје ослобођених робова пресељено је на место Либрвил (француски „Фритаун“) 1849. године. Након Француске револуције 1848. и успостављања Друге француске републике, бивши робови су организовали изборе за избор вођа новог села 1849. Бивши роб по имену Монтје је изабран за градоначелника Либрвила. Либрвил је био административни главни град француске колоније Конго-Габон између 1888. и 1904. године, када се главни град преселио у Бразавил.

Године 1910, Габон је постао део Француске екваторијалне Африке (Afrique équatoriale française, AEF). Француским компанијама је било дозвољено да експлоатишу Средњи Конго (данашњи Конго-Бразавил). Убрзо је постала неопходна изградња железнице која би повезивала Бразавил, крај речне пловидбе на реци Конго и реци Убанги, са обалом Атлантика. Како брзаци онемогућавају пловидбу реком Конго поред Бразавила, а крај обалске железничке станице је морао да омогући изградњу дубокоморске луке, власти су одабрале локацију Поант Ноара уместо Либрвила како је првобитно било предвиђено. Изградња железнице Конго-Океан почела је 1921, а Либрвил је надмашен брзим растом Поант Ноара, даље низ обалу. Либрвил је добио своју прву филијалу банке када је Банка западне Африке отворила филијалу 1930. Године 1940, Либрвил је био централни фокус Битке за Габон када су снаге Слободне Француске Шарла де Гола, уз подршку Краљевске морнарице, кренуле да консолидују контролу над француском Екваторијалном Африком.

Са националном независношћу на видику, Леон Мба је победио на првим слободним изборима за градоначелника у Либрвилу 1956. године. Мба је касније био први председник независног Габона. Становништво града је бројало само 32.000 у време стицања независности, али је након тога брзо расло. Сада у њему живи једна трећина националног становништва.

Географија

Сателитски поглед на Либрвил

Плажа у Либрвилу

Од севера ка југу, главни делови града су стамбена област Батери IV, Картјер Луј (позната по ноћном животу), Монт-Бует и Номбакеле (прометна комерцијална подручја), Глас (прво европско насеље у Габону), Олоуми (а главна индустријска зона) и Лалала, стамбено подручје. Градска лука и железничка станица на Трасгабонској железничкој линији до Франсвила леже у Овенду, јужно од главне насељене области. У унутрашњости ових округа леже сиромашнија стамбена подручја. Северозападно од Екваторијалне Гвинеје је место где се град налази, означавајући град као део северозападног Габона. Што се тиче околних граница земље, на северу је Камерун, на истоку Конго, а на југоистоку Демократска Република Конго. Град се налази на обалама јужног Атлантског океана, који је на западној обали земље. Поред тога, у погледу водене географије, река Комо пролази кроз град и улива се у океан. Река Комо такође представља потенцијални хидроелектрични извор енергије за град који би могао да генерише додатне количине енергије и струје. Неколико градских четврти пружа различите и одвојене погодности широм града. У погледу ноћног живота, сектор Картјер Луј је најпознатији. Једна од зонских својстава обухвата обалу, што у великој мери утиче на могуће активности доступне у тој области. Комерцијалне области у Либрвилу смештене су у окрузима Монт-Бует и Номбакеле, у којима се налази неколико трговачких центара. Олоуми садржи већи део градске индустрије, интегришући производњу одвојено од округа који се фокусирају на друге аспекте. Коначно, Лалала и Батери IV су стамбени сектори, где обитава велики део становништва.

Клима

Либрвил карактерише тропска монсунска клима (Am) са дугом влажном сезоном и кратком сушном сезоном. Влажна сезона у граду траје око девет месеци (од септембра до маја), са великом количином кише која пада током ових месеци. Његова сушна сезона траје од јуна до августа, а узрокована је хладном бенгвелском струјом која достиже свој најсевернији обим и потискује падавине. Упркос недостатку кише, Либрвил остаје веома облачан у ово доба године.

Као што је уобичајено у многим градовима са овом климом, просечне температуре остају релативно константне током целе године, са просечним високим температурама око 29 °C (84 °F).

Клима Либрвила (1961–1990)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Максимум, °C (°F)	29,5 (85,1)	30,0 (86)	30,2 (86,4)	30,1 (86,2)	29,4 (84,9)	27,6 (81,7)	26,4 (79,5)	26,8 (80,2)	27,5 (81,5)	28,0 (82,4)	28,4 (83,1)	29,0 (84,2)	28,6 (83,5)
Просек, °C (°F)	26,8 (80,2)	27,0 (80,6)	27,1 (80,8)	26,6 (79,9)	26,7 (80,1)	25,4 (77,7)	24,3 (75,7)	24,3 (75,7)	25,4 (77,7)	25,7 (78,3)	25,9 (78,6)	26,2 (79,2)	25,9 (78,6)
Минимум, °C (°F)	24,1 (75,4)	24,0 (75,2)	23,9 (75)	23,1 (73,6)	24,0 (75,2)	23,2 (73,8)	22,1 (71,8)	21,8 (71,2)	23,2 (73,8)	23,4 (74,1)	23,4 (74,1)	23,4 (74,1)	23,3 (73,9)
Количина кише, mm (in)	250,3 (9,854)	243,1 (9,571)	363,2 (14,299)	339,0 (13,346)	247,3 (9,736)	54,1 (2,13)	6,6 (0,26)	13,7 (0,539)	104,0 (4,094)	427,2 (16,819)	490,0 (19,291)	303,2 (11,937)	2.841,7 (111,878)
Дани са кишом	17,9	14,8	19,5	19,2	16,0	3,7	1,7	4,9	14,5	25,0	22,6	17,6	177,4
Релативна влажност, %	86	84	84	84	84	81	81	81	84	87	87	86	84
Сунчани сати — месечни просек	175,2	176,8	176,9	176,8	159,5	130,6	119,2	90,4	95,9	112,9	134,6	167,8	1.716,6
Извор: NOAA

Становништво

Популација (ист.): Либрвил

Година
Становништво

Партнерски градови

• Ница
• Дурбан

Литература

• Henry H. Bucher Jr. (1979). „Liberty and Labor: The Origins of Libreville Reconsidered”. Bulletin de l'Institut fondamental d'Afrique noire. 41. 
• François Ngolet (2005). „Libreville”. Ур.: Kevin Shillington. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. стр. 828—829. ISBN 978-1-57958-245-6. 
• Hugues Steve Ndinga-Koumba Binza (2006). „Demographic profiles of Libreville and Lome”. Ур.: S.B. Bekker; Anne Leildé. Reflections on Identity in Four African Cities. South Africa: African Minds. ISBN 978-1-920051-40-2. 
• Peter P. Hinks; John R. McKivigan, ур. (2007). „Libreville”. Encyclopedia of Antislavery and Abolition. Greenwood. стр. 432+. ISBN 978-0-313-33144-2. 
• Eric Young (2010). „Libreville, Gabon”. Ур.: Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates. Encyclopedia of Africa. Oxford University Press. стр. 51+. ISBN 9780195337709. 
• Guy Lasserre (1956). „Le paysage urbain des Librevilles noires”. Cahiers d'Outre-Mer (на језику: француски). 9 — преко Persee.fr. 
• François Villien (1984). „Les consommations d'énergie à Libreville” [Consumption of energy in Libreville]. Cahiers d'Outre-Mer (на језику: француски). 37 — преко Persee.fr. 
• Rano-Michel Nguema (2005). „Développement de la ville, découpage et appropriation des territoires urbains au Gabon: le cas de Libreville”. Belgeo (на језику: француски). 4 (4): 481—498. doi:10.4000/belgeo.12167  — преко Revues.org. 
• Anicet Mboumba (2013). „La difficile mutation du gouvernement urbain au Gabon: jeux d'acteurs dans la gestion des déchets à Libreville” [Problem of urbanization in Gabon]. Cahiers d'Outre-Mer (на језику: француски). 66 (261): 69—84. doi:10.4000/com.6778  — преко Revues.org. 
• Fidèle Allogho-Nkoghe (2014). La fondation de Libreville: une lecture nouvelle à partir d'une théorie géopolitique (на језику: француски). Paris: Connaissances et Savoirs. ISBN 9782753902411. 
• Jean-Emery Etoughe-Efe (2017). Les Bars Populaires de Libreville. Études africaines (на језику: француски). Paris: L’Harmattan. ISBN 978-2-343-12257-1. 
• „France: Africa: French Equatorial Africa (French Congo)”. Statesman's Year-Book. London: Macmillan and Co. 1921. стр. 886—888. 
• „Gabon”. Political Chronology of Africa. Political Chronologies of the World. Europa Publications. 2001. стр. 181—186. ISBN 978-0203409954. 
• „Historique de la ville”. Libreville.ga (на језику: француски). Приступљено 25. 7. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Chronology of Catholic Dioceses: Gabon”. Norway: Roman Catholic Diocese of Oslo. Приступљено 25. 7. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Anciens maires de Libreville”. Libreville.ga (на језику: француски). Приступљено 25. 7. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. Demographic Yearbook 1965. New York: Statistical Office of the United Nations. 1966. стр. 140—161. 
• „Gabon: Directory”. Africa South of the Sahara 2004. Regional Surveys of the World. Europa Publications. 2004. ISBN 978-1857431834. 
• David Gardinier, Historical Dictionary of Gabon 2nd ed. (The Scarecrow Press, 1994) pp. 232–235
• Rachel Jean-Baptiste, "A Black Girl Should Not Be With a White Man" Journal of Women's History 22.2 (2010): 56–82.

Спољашње везе

• Site officiel de la Mairie de Libreville