Луча (часопис 1895)
.jpg) Насловна страна првог броја часописа Луча | |
| Тип | часопис за књижевност |
|---|---|
| Издавач | Друштво Горски Вијенац |
| Главни уредник | Лазар Перовић |
| Оснивање | 1895. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1900. |
| Град | Цетиње |
| Земља | Књажевина Црна Гора[1] |
Луча је први књижевни часопис у Црној Гори. Излазио је од 1895. до 1900. на српском језику и ћирилићним писмом. На сајту Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић” се фалсификовањем историје, у скалду са актуелним политикама у Црној Гори, наводи да је лист излазио на црногорском језику, иако се из часописа види да је тада у Црној Гори језик именован српским именом и да је лист у српском националнм духу.
Иако му је основна намјена била да се бави књижевношћу, часопис је третирао и пратио питања из свих области знања. Главни уредник часописа је био Лазар Т. Перовић. Часопис је имао у сваком мјесту тадашње Црне Горе једног или више чланова књижевног одбора. Његови представници за Херцеговину били су Алекса Шантић, Јован Дучић и Светозар Ћоровић, а на Казанском универзитету у Русији професор Александар Александров. У току излажења часопис је окупио неколико стотина сараднка и веома широк круг читалаца.[2]
Часопис је у посветним, програмским пјесмама означен као национални симбол слободе и вјере у освету Косова. Алекса Шантић у свечаној пјесми поручивао је цетињској Лучи: Простри зраке кроз српске облаке.[3] Поводом прославе 200-годишњице династије Петровић, посебно је наглашено: Српска државна мисао нашла је уточиште у Црној Гори, за њу су се и Црногорци кроз толике вјекове јунаки борили и све своје за њу жртвовали, те тако је дохранили и данашњем нараштају предали.[4] Прву пјесму првог броја Луче написао је Живко Драговић и посветио ју је војводи Мирку Петровићу, сину књаза Николе и покровитељу друштва Горски Вијенац, које је издавало часопис. У њој, поред осталога пише: ...Зећанин је стари био, Стража Српству у слободи, њим се Србин поносио, И у згоди и незгоди... И у књигу српске славе...[5] И у другој пјесми првог броја, коју је написао Филип. Ј. Ковачевић, а која носи назив Химна друштва Горски вијенац, слави се српство Црногораца.[6] Поводом смрти мајке књаза Николе, Стане (Анастасија Мартиновић) текстови и пјесме на крају првог броја су њој посвећени. Названа је узор-Црногорком и славном Српкињом, у Црној Гори дика Црногорка, изван ње прва Српкиња, мајком првог Србина јунака, великом женом која је принијела жртве олтару српске вјере и народности, најсретнијом српском мајком и која је ради славе српске Црне Горе, подносила свакакве муке.[7]
Неки од пјесника који су писали за Лучу су: Јован Сундечић, Мило Јововић, Стеван Бешевић[8], Јован Поповић Липовац, Дионисије Миковић, Радоје Црногорац, Живко Драговић, Васа Ешкићевић[9], књаз-пјесник Никола Петровић[10], Вид Вукасовић Вулетић[11]...
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Луча : књижевни лист друштва "Горски вијенац"”. Национална библиотека Црне Горе Ђурђе Црнојевић. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ Луча : књижевни лист друштва "Горски вијенац".
- ^ Шантић, Алекса (1895). Луча, година 1., свеска 1., за јануар, Лучи (PDF). стр. 21, 22.
- ^ Јововић, Васиљ (2021). Светигора, бр. 294, август, Значај Косовске битке у црногорској јавности за вријеме владавине Николе I Петровића. Цетиње: Светигора. стр. 34.
- ^ Драговић, Живко (1895). Луча, година 1., свеска 1., за јануар, Његвој свјетлости Књазу Мирку (PDF). стр. 3, 4.
- ^ Ковачевић, Филип (1895). Луча, година 1., свеска 1., за јануар, Химна друштва Горски вијенац (PDF). стр. 13, 14.
- ^ Ковачевић, Филип (1895). Луча, година 1., свеска 1., за јануар, + 31. јануара (PDF). стр. III, IV, V, VI.
- ^ Бешевић, Стеван (1895). Луча, година 1., свеска 2., за фебруар, Химна Лучи (PDF). Цетиње. стр. 74—76.
- ^ Ешкићевић, Васа (1895). Луча, година 1., свеска 6., за јун, Кад нестане Бранковића (PDF). Цетиње. стр. 367—368.
- ^ Петровић Његош, Никола (1895). Луча, година 1., свеска 7. и 8., за јул и август, Дубровнику (PDF). Цетиње. стр. 403—406.
- ^ Луча, година 2., свеска 1., за јанаур, Крсту (PDF). Цетиње. 1896. стр. 10.
