Милош Кривокапић
Милош Кривокапић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1819 |
| Место рођења | Бати |
| Датум смрти | 25. новембар 1907. (87/88 год.) |
| Место смрти | Риђани, Црна Гора |
Милош Андров Кривокапић (Бати, Цуце, 1819 — Риђани, 25. новембар 1907, по јулијанском календару 12. новембра) био је црногорски војвода из племена Цуце.
Живот
[уреди | уреди извор]
Отац му је био Андро Шуњов, а мајка Роса Пејовић. Од малих ногу се учио четовању. Истиче се у борбама са корјеничким Турцима, и у борбама на Грахову 1838 — 1843. Тих година га је Његош примио у перјанике. 1852 књаз Данило га је именовао за капетана цуцког племена, а годину дана касније за цуцког сердара и сенатора црногорског. Један је од свједока Похаре Куча гдје је од гњева Црногораца и војводе Мирка, спасио живот једном дјетету. За разлику од Мирка Петровића, имао је цивилизованији однос према овом брђанском племену.[1] Учествовао је у бици на Граховцу 1. маја 1858. године, када је предводио цуцки батаљон као сердар, а послије битке је добио чин војводе. Том приликом је добио нож Узун Мирка који је првобитно купио Иво Радоњић, а онда га је књаз Данило откупио за 120 талијера у злату и предао Милошу. У бици на Граховцу српска војска је узмицала пред Турцима и војвода Милош је сјео на камен и рекао: Ајте збогом и кажите да сте ме овдје оставили. Тада се његова војска распали и почини чуда од јунаштва. Због те побједе на Спасовдан, Црна Гора се знатно проширила на простор Херцеговине.[2] Био је побратим са Јолом Пилетићем. Умро у 88. години живота и сахрањен је код Никшића у Риђанима.
Глас Црногорца је поводом његове смрти објавио похвални текст о покојнику, у којем је између осталога наведено: Рођен и одњегован у сиромашној, али јуначкој задрузи - војвода се Милош из младих година дао на изучавање оне сурове четничке школе, која је у његовој отаџбини осигуравала опстанак, која је његову отаџбину и стављала као жижу, као кулу свјетиљку унакрст раскомаданог Српства...[3] На сахрани му је почасни говор држао Мијушко Мијушковић, а између осталога је рекао: Ти си онај јунак који је витешки послужио три црногорска Господара, првог Господара Петра II Петровића Његоша и генија српског... А на Гарховцу послужио си муњовиту круну и оштру сабљу српског витеза и црногорског Господара Књаза Данила. Сахрањен је о државном трошку. На сахрани је био принц Мирко Петровић, а његовог оца, књаза Николу је заступао Новак Рамов Јововић.[4]
Породица
[уреди | уреди извор]Имао је супругу Радушу, сина Драгу, кћери Маре, Ружицу и Милосаву и брата Јанка. 1907. године имао је 15 унучади: Божу, Мату, Милутина, Ђуру, Марка, Јову, Блажу, Владу, Божу, Душана, Добрану, Стану, Петрану, Милицу и Златану.[5] Потомство му се данас углавном налази у Никшићу, Бару и Београду.
Одликовања
[уреди | уреди извор]Милош Кривокапић је добио неколико одликовања за своје војне заслуге и јунаштво.[6]
- Данилов крст, одликовање књаза Данила
- Орден Свете Ане, одликовање руског цара Александра II
- Крст Франца Јозефа другог реда, одликовање аустроугарског цара Франца Јозефа
- Султанова звијезда
- Обилића медаља
- Медаља за храброст
- Медаља за јунаштво
- Мач Узун Мирка Апостоловића
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Гроб Милоша Кривокапића у Риђанима код цркве Светог Николе -
-
-
-
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вујачић, Марко (1969). Војвода Мирко Петровић. Београд: Просвета. стр. 119.—122.
- ^ Томановић 2018, стр. 482..
- ^ Глас Црногорца, бр. 50. Цетиње. 1907. стр. 5.,6.
- ^ Глас Црногорца, бр. 52. Цетиње. 1907. стр. 3.,4.
- ^ Глас Црногорца, бр. 52. Цетиње. 1907. стр. 4.
- ^ Војвода Милош Кривокапић.
Литература
[уреди | уреди извор]- Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица.
