Пређи на садржај

Ростов на Дону

Уреди везе
Координате: 47° 13′ 44″ С; 39° 42′ 56″ И / 47.22891° С; 39.71547° И / 47.22891; 39.71547
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Ростов (вишезначна одредница).
Ростов на Дону
рус. Ростов-на-Дону
Ростов на Дону
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни
ОбластРостовска област
Основан1749.
Статус града1807.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.1.089.851
Географске карактеристике
Координате47° 13′ 44″ С; 39° 42′ 56″ И / 47.22891° С; 39.71547° И / 47.22891; 39.71547
Временска зонаUTC+3
Апс. висина50 m
Површина348,5[1] km2
Ростов на Дону на карти Русије
Ростов на Дону
Ростов на Дону
Ростов на Дону на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникЗинаида Неројахина (градоначелник)
Сергеј Горбањ (начелник администрације)
Поштански број344000—344999
Позивни број+7 863
Регистарска ознака61, 161
ОКАТО код60401
Веб-сајт
www.rostov-gorod.ru

Ростов на Дону (рус. Ростов-на-Дону) град је у Русији и административно седиште Ростовске области. Налази се на југу земље, 46 километара од ушћа Дона у Азовско море. Удаљен је од Москве 1226 километара. Ростов је један од највећих градова европског дела Русије и познат је под именом „врата Кавказа”. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.089.851 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]
Ростов на Дону ноћу

Оснивање до почетка 20. века

[уреди | уреди извор]

Од давнина, подручје око ушћа реке Дон има културни и комерцијални значај. Стари староседеоци укључивали су скитска и сарматска племена. То су била места као што је Танаис, древне грчке колоније, тврђава Тана под Ђеновљанима и тврђава Азак у време Османског царства.

Године 1749. на реци Темерник, притоци Дона, по указу царице Елизабете, кћерке Петра Великог,[2] основана је царинарница ради контроле трговине са Османским царством. Био је заједно са тврђавом названом по Димитрију Ростовском, митрополиту старог северног града Великог Ростова. Азов, град ближи Азовском мору, постепено је изгубио комерцијални значај у региону због нове тврђаве.[3]

Године 1756. основано је „Руско трговачко и трговачко друштво Цариградско“ у „трговачком насељу“ (Купеческаја слобода) на високој обали Дона. Крајем осамнаестог века, укључивањем претходно османских црноморских територија у састав Руског царства, насеље је изгубило велики део своје војно-стратешке важности као гранична станица.[3]

Године 1796. насеље је издато и 1797. постаје седиште Ростовског ујезда у оквиру Новоросијске губерније.[2] Године 1806. званично је преименован у Ростов на Дону.[2] Током 19. века, због својих речних веза са унутрашњошћу Русије, Ростов се развио у велики трговачки центар и чвориште комуникација. Железничка веза са Харковом завршена је 1870. године, са даљим везама 1871. са Вороњежом и 1875. са Владикавказом.

Упоредо са побољшањима у комуникацијама, развијала се тешка индустрија. Угаљ из Доњечког басена и руда гвожђа из Кривог Рога подржали су оснивање ливнице гвожђа 1846. Године 1859. почела је производња пумпи и парних котлова. Индустријски раст је био праћен брзим порастом становништва, са 119.500 становника регистрованих у Ростову до краја деветнаестог века, заједно са приближно 140 индустријских предузећа. Лука је била једно од највећих трговачких чворишта у јужној Русији, посебно за извоз пшеница, дрво, и гвоздене руде.

Године 1779. Ростов на Дону се повезао са насељем јерменских избеглица са Крима, Нахичеваном на Дону. Два насеља била су одвојена житницама. Године 1928. ова два насеља су спојена. Некадашња граница града лежи испод Театралног трга у центру Ростова на Дону. До 1928. године, након припајања суседног града Нахичевана на Дону, Ростов је постао трећи по величини град у Русији.

Почетком 20. века, епидемије колере током летњих месеци нису биле ретке.

20, век

[уреди | уреди извор]
Фонтана у Парку Револуције

Током Првог светског рата Ростов на Дону је накратко био окупиран од стране Немаца и Аустријанаца, током 1918.

Током грађанског рата у Русији, Бели и Црвени су се борили у Ростову на Дону, тада највише индустријализованом граду јужне Русије. До 1928. године, регионална влада се преселила из старе козачке престонице Новочеркаска у Ростов на Дону.

У совјетским годинама, бољшевици су срушили две главне знаменитости Ростова на Дону: Катедралу Светог Александра Невског (1908) и Катедралу Светог Ђорђа (1783–1807).

Током Другог светског рата, немачке снаге су окупирале Ростов на Дону, прво од 19/20. новембра 1941. до 2. децембра 1941.,[4] након напада немачке Прве тенковске армије у бици код Ростова а затим седам месеци од 23. јула 1942. до 14. фебруара 1943. Град је био од стратешког значаја као железнички чвор и речна лука која је излазила на Кавказ, регион богат нафтом и минералима. Било је потребно десет година да се град обнови од оштећења током Другог светског рата.

Године 1942. немачка војска је масакрирала до 30.000 руских Јевреја у Ростову на Дону на месту званом Змијевскаја Балка.

Модерни период

[уреди | уреди извор]

У 2018. Ростов на Дону је био домаћин неколико мечева Светског првенства у фудбалу.

24. јуна 2023. Вагнер група је заузела град у циљу оружане побуне против режима Владимира Путина.

Географија

[уреди | уреди извор]

Ростов на Дону се налази у југоисточном делу Источноевропске низије. Град највећим делом лежи на десној обали реке Дон, док су на левој обали нека индустријска постројења и места за забаву (види. Левбердон). Југозападна периферија града граничи се са делтом реке Дон. Мало више од четрдесет километара раздваја град са Азовским морем, Ростов на тај начин има приступ пет морима: Азовском, Каспијском, Црном, Балтичком и Белом.

Клима

[уреди | уреди извор]

Академик Алберт Пари, рођен 1901. у Ростову на Дону, писао је о летима свог детињства:

Било је спарних дана месинганог сунца, али и прохладних вечери на балконима окренутим према реци Дон, са благим сјајем самовара на ћумуру, са зрелим трешњама које смо згњечили кашичицом о дно и ивице шоље врелог чаја.[5]

У Ростову на Дону влада умереноконтинентална клима (Кепен: Dfa).[6] Зима је умерено хладна, са просечном јануарском температуром од −3,0 °C (26,6 °F). Најнижа забележена температура од −31,9 °C (−25,4 °F) десила се у јануару 1940.

Лета су топла и влажна; Јулске температуре у просеку 23,4 °C (74,1 °F). Највиша забележена температура у граду од 40,2 °C (104,4 °F) забележена је 7. јула 2020. Просечна годишња количина падавина је 643 милиметра, просечна брзина ветра је 2,7 м/с, а просечна влажност ваздуха је 72%.[7]

Клима Ростов на Дону (1991–2020, екстреми 1881–данас)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,0
(59) 		19,8
(67,6) 		26,0
(78,8) 		33,6
(92,5) 		35,6
(96,1) 		38,4
(101,1) 		40,2
(104,4) 		40,1
(104,2) 		38,1
(100,6) 		31,0
(87,8) 		23,1
(73,6) 		18,5
(65,3) 		40,2
(104,4)
Максимум, °C (°F) −0,1
(31,8) 		1,2
(34,2) 		7,8
(46) 		16,7
(62,1) 		22,9
(73,2) 		27,5
(81,5) 		30,2
(86,4) 		29,6
(85,3) 		23,1
(73,6) 		15,2
(59,4) 		6,6
(43,9) 		1,4
(34,5) 		15,2
(59,4)
Просек, °C (°F) −3,0
(26,6) 		−2,3
(27,9) 		3,1
(37,6) 		10,8
(51,4) 		17,0
(62,6) 		21,6
(70,9) 		24,0
(75,2) 		23,3
(73,9) 		17,1
(62,8) 		10,3
(50,5) 		3,1
(37,6) 		−1,3
(29,7) 		10,3
(50,5)
Минимум, °C (°F) −5,2
(22,6) 		−5,0
(23) 		−0,3
(31,5) 		6,1
(43) 		11,3
(52,3) 		15,7
(60,3) 		17,9
(64,2) 		17,5
(63,5) 		12,1
(53,8) 		6,5
(43,7) 		0,4
(32,7) 		−3,6
(25,5) 		6,1
(43)
Апсолутни минимум, °C (°F) −31,9
(−25,4) 		−30,9
(−23,6) 		−28,1
(−18,6) 		−10,4
(13,3) 		−4,3
(24,3) 		−0,1
(31,8) 		7,6
(45,7) 		2,6
(36,7) 		−4,6
(23,7) 		−10,4
(13,3) 		−25,1
(−13,2) 		−28,5
(−19,3) 		−31,9
(−25,4)
Количина падавина, mm (in) 58
(2,28) 		48
(1,89) 		50
(1,97) 		38
(1,5) 		58
(2,28) 		59
(2,32) 		50
(1,97) 		43
(1,69) 		43
(1,69) 		48
(1,89) 		51
(2,01) 		58
(2,28) 		604
(23,78)
Дани са кишом 11 10 12 13 14 13 11 9 10 11 15 13 142
Дани са снегом 16 15 9 1 0,1 0 0 0 0 1 6 14 62
Релативна влажност, % 84 81 76 66 63 64 61 59 67 75 84 86 72
Сунчани сати — месечни просек 64 82 128 189 265 286 314 293 240 159 64 38 2.122
Извор #1: Pogoda.ru.net[8]
Извор #2: НОАА (1961–1990)[9]

Демографија

[уреди | уреди извор]

На попису из 2010. године Ростов на Дону је имао 1.089.261 становника, што га чини десетим градом по броју становника у Русији.[10]

Кретање броја становника
1811 1840 1897 1926 1956 1967 1982 1990 1995
4,000 12,600 119,500 327,700 552,000 757,000 966,000 1,013,300 1,026,000
2002 2006 2010 2012 2013 2014 2015 2017 2021
1,068,000 1,054,900 1,089,900 1,099,500 1,103,700 1,109,800 1,115,000 1,125,000 1,137,704

У време званичног пописа 2010. године, етнички састав градског становништва чија је национална припадност била позната (1.066.523) је била:[11]

Етничка припадност Популација Проценат
Руси 960,883 90.1%
Јермени 41,553 3.4%
Украјинци 16,249 1.5%
Азери 6,739 0.6%
Татари 5,291 0.5%
Грузини 3,960 0.4%
Белоруси 2,874 0.3%
Корејци 2,792 0.3%
Други 26,182 2.5%

Влада

[уреди | уреди извор]
Зграда Градске Думе у центру Ростова на Дону

У оквиру административне поделе, укључен је као "Ростов на Дону урбани округ"— административна јединица са статусом једнаким статусу округа.[12] Као општинска јединица, ова административна јединица има и статус градског округа.[13]

Градске четврти

[уреди | уреди извор]

Ростов на Дону је подељен на осам градских округа:[14]

Број Градски округ Становништво
1 Ворошиловски 213.802
2 Железнодорожњи 102.044
3 Кировски 65.322
4 Лењински 80.240
5 Октјабарски 165.874
6 Первомајски 180.061
7 Пролетарски 120.665
8 Советски 175.725

Симболи

[уреди | уреди извор]
Грб Ростова на Дону

У децембру 1996. Ростов на Дону је усвојио грб, заставу и градоначелнички украс. Први грб Ростова на Дону дизајниран је 1811. године и одобрен од стране цара. Године 1904. извршене су неке промене. Једна трајна уљана слика грба чува се у регионалном завичајном музеју, али је њена тачност и аутентичност неизвесна. У јуну 1996. године, Градска дума Ростова на Дону усвојила је варијанту грба у којој кула представља тврђаву Светог Димитрија Ростовског. Древно руско оружје говори о улози Ростова у одбрани руских граница. Грб се налази на градоначелничком украсу, али све друге случајеве његове употребе прво разматра а потом одобрава Градска дума.

Застава

[уреди | уреди извор]
Застава Ростова на Дону

Заставу Ростова на Дону одобрила је Дума 20. септембра 1864. Под овом заставом су крајем 19. и почетком 20. века подигнути домобрански пукови који су бранили јужне границе Русије. "Застава Ростова " се чува у згради градске општине под стаклом. Њена дужина је 1.370 милиметара (54 инча), а ширина 850 милиметара (33 инча). Заставу из зграде износи почасна гарда само на Дан победе и Дан Ростова на Дону.

Године 1870. уведен је градоначелнички украс овалног облика од племенитог или полуплеменитог белог метала. На предњој страни је написано "Ростов на Дону" на врху, грб Ростова на Дону је у средини и натпис "Градоначелник града" на дну. На његовој полеђини уписан је дан доношења, 9. април 1996. године. Украс се носи преко одела на великом ланцу. Градоначелник враћа одликовање Думи по његовом или њеном пензионисању са функције.

Грб Донске области уведен је 5 (18. јула) 1878. Застава Велике Донске војске уведена је маја 1918. на "Круг Донског спасења".

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Централна пијаца у близини Катедрале Христовог рођења

Данас је Ростов политички, културни и привредни центар јужне Русије. То је град који се у посткомунистичким временима брзо развија.

Повољан географски положај Ростова је на раскрсници трговине која промовише економски развој. Река Дон је велика трака која повезује Русију југозападно са севера. Ростов на Дону је лука за трговање за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају вуну, пшеницу и уља. То је такође важна лука реке за путнике и туристе. Ростов на Дону који је претежно пољопривредни регион даје трећину руског биљног уља од сунцокрета.

Најважнија индустријска грана у граду је прерада дрвета, хемијска и електротехничка индустрија. Земља око Ростова изузетно је плодна, тако да из тог краја стиже много прехрамбених производа. Такође, познати су и рудници каменог угља, једни од највећих у Русији.

Перспектива

[уреди | уреди извор]
Поглед на Ростов на Дону, мај 2007

Повољан географски положај Ростова на трговачкој раскрсници промовише економски развој. Река Дон је главни бродски пут који повезује југозападну Русију са севером. Ростов на Дону је трговачка лука за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају, на пример, вуну, пшеницу и уље. Такође је важна речна лука за путнике. Пољопривредна област Ростов на Дону производи једну трећину руског биљног уља од сунцокрета.

Канал Волга–Дон

[уреди | уреди извор]

Изградњом бродског канала Волга-Дон 1952. године, Ростов на Дону је постао познат као "лука пет мора" (до које се може доћи из Црног, Азовског, Каспијског, Белог и Балтичког мора).

Модерна индустрија

[уреди | уреди извор]

У савремено доба, Ростов на Дону је доживео привредни раст. Бројне старт-ап компаније су основале представништва у граду, средњи приходи се повећавају, а град се трансформише у модерно, индустријско и технолошки богато чвориште. На пример, Ростов на Дону је центар за производњу хеликоптера и пољопривредних машина.[16] Инжењерска компанија "Тебодин" отворила је своју четврту канцеларију у Ростову на Дону јуна 2010.[17]

Транспорт

[уреди | уреди извор]
Зграда Управе железнице Северног Кавказа
Аеродром Ростов на Дону-Платов

Јавни превоз у Ростову на Дону укључује аутобусе, тролејбусе, трамваје и маршрутке (рутирани минибус, обично Мерцедес Спринтер са 17 путника). Ростовски метро је планиран почетком 90-их и касније 2000-их и 2010-их. Крајем 2021. године Влада Ростовске области и компанија Синара потписали су уговор о изградњи брзих трамвајских пруга у Ростову на Дону на основу концесије. То се догодило на међународном форуму Транспорт Вик 2021 у Москви. Потписивањем овог споразума, регионална влада је ставила тачку на идеју развоја метроа у граду у корист трамваја.

Аеродром Ростов на Дону служи за домаћа путовања, као и летове за и из бивше ЗНД, Европе, Африке и Азије. Његов "IATA" код је "ROV".[18][19] Донавиа ерлајнс (раније "Аерофлот Дон") има седиште у Ростову на Дону.[20] Војни аеродром Батајск (који се налази 8,0 km (5,0 mi) северозападно од центра града) могао би да се развије у ново аеродромско чвориште за јужну Русију. Аеродром Ростов на Дону-Платов отворен је крајем 2017. године у оквиру припрема за Светско првенство у фудбалу 2018..[21]

Међународна речна лука[22] специјализована је за паковање и транспорт минерала и дрвета. Информације о отпреми се објављују на мрежи.[23][24]

Главне железничке станице у Ростову на Дону су "Ростов-Главни" и "Ростов-Пригородни". Железничка пруга "Санкт Петербург-Ростов-Кавказ" прелази преко територије Ростова на Дону.[25] У Ростову на Дону је зграда Севернокавкаске железничке управе.

Неколико аутопутева федералног и регионалног значаја пресеца Ростов. Траса М-4 "Дон" пролази поред Ростова на истоку и прелази реку Дон у области града Аксаја. "Ростов-Новошахтинск" почиње од области северног стамбеног блока града који иде на север да би се повезао са рутом М-4 "Дон" између Шахтија и Новошахтинска.

  • Нови ЛиАЗ-5292 бусеви
    Нови ЛиАЗ-5292 бусеви
  • АКСМ-321 нископодни тролејбус
    АКСМ-321 нископодни тролејбус
  • КТМ-19 трамвај
    КТМ-19 трамвај

Велики Ростов суперград

[уреди | уреди извор]
Ростов (у центру) и околина: Батајск на југу, Азов на југозападу, село Чалтир на северозападу, Новочеркаск на североистоку (сателитски снимак Лендсат-5, 2010-06-10)

Министарство регионалног развоја Русије припремило је програм за стварање осам мултимилионских конгломератних насељених центара или 'супер градова'. Ростовска област ће бити једна од њих. Метрополитанско подручје "Великог Ростова" обухватаће градове Ростов на Дону, Новочеркаск, Таганрог, Аксај, Батајск и Азов.

Комуникације

[уреди | уреди извор]

Године 1929. у Ростову на Дону је почела са радом прва аутоматска телефонска централа у Русији са капацитетом од 6.000 бројева.[26] Од 2004. стандардни телефонски бројеви у Ростову на Дону имају седам цифара. Од 2009. године градски бројеви почињу са "2".[27] Позивни број града је "863".

Образовање

[уреди | уреди извор]

Ростов на Дону је домаћин високошколских установа, укључујући универзитете, академије,[28] средње школе стручне обуке укључујући факултете, техничке школе, специјализоване школе,[29] и основне школе стручне обуке укључујући лицеје, стручне школе[30] и општеобразовне школе.[31]

Највеће образовне установе града укључују:

  • Јужни федерални универзитет[32]
  • Донски државни технолошки универзитет
  • Ростовски државни економски универзитет
  • Ростовски државни универзитет за саобраћајне путеве (Универзитет железничких инжењера)
  • Ростовски државни универзитет грађевинарства
  • Ростовски државни медицински универзитет
  • Ростов државни конзерваторијум назван по Сергеју Рахмањинову
  • Огранак Московске државне академије Ф.Ф. Ушаков
  • Верски колеџ Ростовске епархије
  • Ростовски институт за заступање предузетника
  • Ростовски институт за стране језике
  • Ростовски међународни институт за економију и менаџмент
  • Ростовски правни институт Министарства унутрашњих послова Руске Федерације
  • Ростовски институт за физичку обуку и спорт (огранак Кубанског државног универзитета за физичку обуку, спорт и туризам)
  • Ростовски социјално-економски институт
  • Ростовски огранак Московског института за економију, менаџмент и право
  • Јужно-руски институт за хуманистичке науке
  • Северно-кавкаска академија јавних служби
  • Северно-кавкаски институт за антропологију и примењену психологију
  • Савремени универзитет за хуманистичке науке
  • Руски државни универзитет за трговину и привреду
  • Институт за менаџмент, пословање и право
  • Ростовски правни институт Руске правне академије Руске Федерације
  • Ростовска државна академија архитектуре и уметности
  • Ростовски колеџ уметности М.Б. Греков

Ту су и француски културни центар ("Алианс Франсез"),[33] Британски савет и немачки Гете институт (ДААД и Бош фондација), и Корејски културни центар.

Јужни федерални универзитет Ростовски државни економски универзитет Донски државни технолошки универзитет

Култура

[уреди | уреди извор]
Академско драмско позориште Максим Горки
Ростовско регионално академско позориште младих
Ростовски регионални музеј лепих уметности
Музеј руско-јерменског пријатељства

Најупадљивије архитектонско обележје централног дела града је Катедрала Рођења Богородице (1860–1887), коју је пројектовао Константин Тон.

Библиотеке

[уреди | уреди извор]

Библиотеке Ростова на Дону укључују:

  • Донска државна јавна библиотека
  • Централна библиотека Максим Горки,
  • Регионална дечја библиотека В.М. Величкина
  • Ростовска регионална специјална библиотека за слепе
  • Научна библиотека Медицинског универзитета
  • Централна државна дечја библиотека Лењин
  • Дечја библиотека А.С. Пушкин
  • Дечја библиотека Мајаковски
  • Јужноруска донска државна јавна библиотека

Позоришта

[уреди | уреди извор]

У Академском драмском позоришту по имену Максим Горки ради Михаил Бушнов, који је национални уметник СССР-а и почасни грађанин Ростова на Дону.[34]

  • Академско драмско позориште Максим Горки
  • Ростовско државно позориште лутака
  • Ростовско регионално академско позориште младих
  • Ростовско музичко позориште
  • Филхармонијски центар
  • Позориште 18+
  • Џез центар Ким Назаретов

Музеји

[уреди | уреди извор]

У малим збиркама Уметничке галерије и Музеја уметности налазе се дела Репина, Сурикова, Перова, Левитана, Ајвазовског, као и савремених ростовских уметника.

  • Завичајни музеј
  • Ростовски регионални музеј лепих уметности
  • Музеј лепих уметности Дмитровскаја
  • Музеј руско-јерменског пријатељства
  • Пионирски и железнички музеј и Дечја железница

Остали објекти

[уреди | уреди извор]
Биоскоп у Ростову на Дону

Остали садржаји укључују седам стадиона, Палату спортова, циркус, зоолошки врт[35] ботаничке баште и паркове.[36] Ростов на Дону је домаћин Севернокавкаског научног центра и истраживачких института. У граду се налази и ланац Старбакс кафића, што је права реткост у овој географској области Русије.[37]

Религија

[уреди | уреди извор]

У Ростову се налази Управа Ростовско-новочеркаске епархије Руске православне цркве. Остали верски објекти у Ростову на Дону су римокатоличка "Црква Вечере Господње", староверски' храм, синагога,[38] џамија и Будистички центар Дијамантског пута Карма Кагју традиције.[39] У граду постоји и неколико јерменских и грчких православних цркава, а једна од јерменских цркава је најстарија постојећа зграда у Ростову. Све јерменске цркве налазе се у градском округу Нахичеван на Дону.

Руске православне цркве

[уреди | уреди извор]
Храм Свете Тројице у Ростову на Дону је направљен у стилу древне руске архитектуре, његова фасада је украшена светлим мозаицима, а унутра је велики олтар.
  • Црква Покрова Пресвете Богородице
  • Благовештенска грчка православна црква (припада Московском патријархату)
  • Црква Свете Александре
  • Црква Вазнесења Господњег
  • Катедрала Рођења Пресвете Богородице
  • Црква Светог Јована Кронштатског, Ростов на Дону

Староверске цркве

[уреди | уреди извор]
  • Староверска катедрала Покровски

Јерменска апостолска црква

[уреди | уреди извор]
  • Црква Васкрсења, Ростов на Дону

Синагоге

[уреди | уреди извор]

Види још Историја Јевреја у Русији

  • Синагога војника, тренутно дом ростовске јеврејске заједнице и једина активна синагога у Ростову на Дону[40]
  • Главна хорска синагога, више није у активној употреби као синагога
  • Синагога занатлија, уништена у пожару током Другог светског рата, некада се налазила у улици Станиславског 106[41][42]

Џамије

[уреди | уреди извор]
  • Ростовска катедрална џамија

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Јерменска апостолска црква Светог крста (саграђена 1792)
    Јерменска апостолска црква Светог крста (саграђена 1792)
  • Православна црква Великомученика Пантелејмона
    Православна црква Великомученика Пантелејмона
  • Православна црква Светог Димитрија Ростовског
    Православна црква Светог Димитрија Ростовског
  • Православна црква Светог Ђорђа
    Православна црква Светог Ђорђа
  • Православна црква Покрова Пресвете Богородице
    Православна црква Покрова Пресвете Богородице
  • Ростовска катедрална џамија
    Ростовска катедрална џамија

Медији

[уреди | уреди извор]

Изградња Ростовског ТВ центра почела је 1956. године и завршена је 26. априла 1958. Први телевизијски програм емитован је 30. априла 1958. Телевизија у боји је први пут емитована 1974. Радио пренос је почео у Ростову на Дону 17. октобра 1975. Године 2009. постојало је четрнаест ФМ радио станица у Ростову на Дону.

Спорт

[уреди | уреди извор]

Ростов на Дону је био један од градова домаћина Светског првенства у фудбалу 2018.

Клуб Спорт Основан Тренутна лига Лига
ранг		 Стадион
ФК Ростов Фудбал 1930 Премијер лига Русије 1. Ростов арена
СКА Ростов на Дону 1937 Професионална фудбалска лига 3. СКА СКВО стадион
ЖКК Ростов на Дону Кошарка 2006 Суперлига у кошарци за жене 2. Експрес ЦСЦ
ЖРК Ростов Дон Рукомет 1965 Суперлига у рукомету за жене 1. Палата спортова[43]
ХК Ростов Хокеј на леду 2004 Друга хокејашка лига 2.

Светско првенство у фудбалу 2018. у Ростову на Дону

[уреди | уреди извор]
Утакмица Уругвај – Саудијска Арабија 20.06.2018

Године 2018. Ростов на Дону је био један од руских градова домаћина Светског првенства у фудбалу 2018. Ростов арена са капацитетом од 45.000 гледалаца изграђена је на левој обали реке Дон, лево од излаза из града преко Ворошиловског моста. Стадион је био домаћин 5 утакмица ФИФА Светског првенства.

  • 17. јун 21:00, Бразил — Швајцарска, Група Е
  • 20. јун 18:00, Уругвај — Саудијска Арабија, Група А
  • 23. јун 18:00, Јужна Кореја — Мексико, Група Ф
  • 26. јун 21:00, Исланд — Хрватска, Група Д
  • 2. јул 21:00, Белгија — Јапан, Шеснаестина финала

Током Светског првенства у фудбалу, Театрална трг је служио као место одржавања ФИФА Фан Фест-а. Посебно уређен простор имао је капацитет од 25.000 људи. Навијачи су могли да гледају све утакмице Светског првенства на великом екрану. Место су опслуживале продавнице хране и имало је неколико зона за забаву. У припреми за Светско првенство у фудбалу, град је спровео велики развојни програм. Осим новог стадиона, град је изградио и камп за навијаче који долазе на Светско првенство, јужну и западну обилазницу и нове хотеле. Изведени су радови на реконструкцији мостног прелаза преко реке Дон (проширење саобраћајнице на 6 трака), низа здравствених установа и насипа. Изграђен је нови аеродром Јужни.

Познати људи

[уреди | уреди извор]

Међу познатим личностима су балерина Олга Спесивцева, генерал Александар Суворов, гимнастичарка Јелена Продунова,[44] ритмичка гимнастичарка Јулија Белокобилскаја, серијски убица Андреј Чикатило (1936–1994), Александар Печерски (1909–1990) вођа побуњеника у логору Собибор, и Марија Харенкова ритмичка гимнастичарка.

Писци и песници

[уреди | уреди извор]

Међу писцима који су боравили у Ростову на Дону су Антон Чехов, Михаил Шолохов, Закруткин, Фадејев, Сафронов, Калињин, Александар Пушкин, Максим Горки, Сергеј Јесењин, Шушаник Кургињан, Алексеј Толстој, Александар Солжењицин, Јуриј Жданов и Микаел Набалдијан. Након посете Ростову 1831. године, Пушкин је објавио своју песму „Дон”. Споменик Пушкину на Булевару Пушкина посвећен је овим догађајима. Максим Горки, у младости је радио као докер у Ростову на Дону. Вера Панова (1905–1973) је била писац из совјетског доба. Модерна ера укључује имена као што су Данил Корезки и Тони Вилгоцки. Градске власти планирају споменик Александру Солжењицину, који је у граду живео 18 година и студирао математику на Ростовском универзитету. Споменик Антону Чехову подигнут је 2010. године.

Музичари, композитори и певачи

[уреди | уреди извор]

Међу музичарима из Ростова на Дону су виолиниста Ефрем Зимбалист,[45] Заславски, Ким Назаретов, Модест Мусоргски, композитори Андреј Пашченко (1885–1972),[46] и Зинаида Петровна Зиберова (рођена 1909), поп певачица Ирина Алегрова (1952), Јуриј Башмет, Сергеј Владимирович Родионов, Ева Ривас (1987), Михаил Пунтов (1995), пост-панк рок бенд Моторама, репер Баста и реп бенд Каста.

Архитекте и уметници

[уреди | уреди извор]

Архитекте и уметници који су боравили у граду су Јевгениј Вучетић, Сејран Хатламаџјан, Наталија Дурицкаја, Мартирос Сарјан (1880–1972), Роман Чатов (1900–1987), Леонид Еберг (1882–1954), Лев Еберг (1907–1982).

Научници и авантуристи

[уреди | уреди извор]

Међу научницима и истраживачима су доктори Н. Богораз и С. Федосов, научници Дмитриј Мендељејев, А. С. Попов, И. П. Павлов, Георгиј Седов истраживач Арктичког мора, Јаков Иљич Френкел (1894–1952) теоријски физичар, Свјатослав Фјодоров (1927–2000) офталмолог, Сабина Шпилрајн (1885–1942) психоаналитичар, Јуриј Колакович Оганесјан (нуклеарни физичар по коме је оганесон добио име (елемент 118)).

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Галерија слика Ростова на Дону
  • Река Дон и стари Ворошиловски мост
    Река Дон и стари Ворошиловски мост
  • Лева обала реке Дон
    Лева обала реке Дон
  • Река Дон
    Река Дон
  • Ростов на Дону ноћу
    Ростов на Дону ноћу
  • Ворошиловски мост ноћу
    Ворошиловски мост ноћу
  • Баржа на Дону
    Баржа на Дону
  • Зграда у Ростову на Дону
    Зграда у Ростову на Дону
  • Зграда у Ростову на Дону
    Зграда у Ростову на Дону
  • Зграда у Ростову на Дону
    Зграда у Ростову на Дону
  • Парк Петровског причала
    Парк Петровског причала
  • Зграда у Ростову на Дону
    Зграда у Ростову на Дону
  • Позориште Максим Горки
    Позориште Максим Горки
  • Циркус
    Циркус
  • Зграда у Ростову на Дону
    Зграда у Ростову на Дону
  • Горки парк
    Горки парк
  • Поглед из ваздуха на Ростов ноћу
    Поглед из ваздуха на Ростов ноћу
  • Железнички мост преко Дона ноћу
    Железнички мост преко Дона ноћу
  • Ростовски козаци
    Ростовски козаци

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „О городе”. Ростов-на-Дону. Архивирано из оригинала 13. 10. 2014. г. Приступљено 21. 11. 2014. 
  2. ^ а б в Энциклопедия Города России. Moscow: Большая Российская Энциклопедия. 2003. стр. 380. ISBN 5-7107-7399-9. 
  3. ^ а б „Rostov-on-Don” (на језику: руски). Encyclopaedia Britannica. Приступљено 2020-01-29. 
  4. ^ Antony Beevor, (1998). Stalingrad. ISBN 9780670870950.  Viking Press
  5. ^ „Rostov-on-Don. Jewish Family History Organisation. Accessed 19 July 2012”. Jewishfamilyhistory.org. 2006-03-09. Архивирано из оригинала 04. 05. 2007. г. Приступљено 2013-07-19. 
  6. ^ „World Map of Köppen−Geiger Climate Classification” (PDF). Schweizerbart.de. Приступљено 2013-07-19. 
  7. ^ „Архив данных о погоде в Ростове-на-Дону. (in Russian)”. Pogoda.ru.net. Приступљено 2013-07-19. 
  8. ^ „Погода и Климат – Климат Ростова-на-Дону” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 8. 11. 2021. 
  9. ^ „Rostov–Na–Donu (Rostov–on–Don) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 29. 10. 2021. 
  10. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  11. ^ „Итоги::Ростовстат”. Архивирано из оригинала 2013-05-15. г. Приступљено 2013-05-13. 
  12. ^ Law #340-ZS
  13. ^ Law #238-ZS
  14. ^ „Районы города”. Rostov-gorod.ru. 28. 4. 2008. Приступљено 19. 7. 2013. 
  15. ^ „Взгляд”. Vz.ru. Приступљено 2013-07-19. 
  16. ^ „Rostov-on-Don: Quiet Flows the Don Filatova, Irena. The Moscow Times. Accessed July 19, 2012”. Themoscowtimes.com. Приступљено 2013-07-19. 
  17. ^ „Tebodin website. Accessed July 20, 2012”. Tebodin.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 2013-07-19. 
  18. ^ „Airport.com. Accessed 20 July 2012”. Airport.airlines-inform.com. Приступљено 2013-07-19. 
  19. ^ 1639. „Аэропорт Ростова-на-Дону. (Russian)”. Aeroport-rostov.ru. Архивирано из оригинала 18. 9. 2013. г. Приступљено 2013-07-19. 
  20. ^ „Контакты авиакомпании. Accessed 29 June 2010. "Адрес: 344009, г. Ростов-на-Дону, пр. Шолохова, 272."”. Aeroflot-don.ru. 2013-07-15. Архивирано из оригинала 06. 06. 2008. г. Приступљено 2013-07-19. 
  21. ^ Grishchenko, Nikolay (27. 3. 2017). В Ростове аэропорт Платов построят к ЧМ-2018 раньше срока (на језику: руски). Rossiyskaya Gazeta. Приступљено 4. 6. 2017. 
  22. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 15. 05. 2022. 
  23. ^ „ROSTOV-ON-DON: Port's Details”. Marinetraffic.com. Приступљено 2013-07-19. 
  24. ^ „Rostov-on-Don shipping information”. Marinetraffic.com. Приступљено 2013-07-19. 
  25. ^ „Ростовская область — транспорт”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 20. 2. 2022. 
  26. ^ „Автоматизация телефонной связи”. Computer-museum.ru. Приступљено 2013-07-19. 
  27. ^ „Ростов-на-Дону перешёл на семизначную нумерацию городских телефонов”. Sotovik.ru. 2004-11-30. Приступљено 2013-07-19. 
  28. ^ „Официальный портал городской Думы и Администрации города Ростова-на-Дону”. Rostov-gorod.ru. Архивирано из оригинала 2. 1. 2007. г. Приступљено 20. 2. 2022. 
  29. ^ „Официальный портал городской Думы и Администрации города Ростова-на-Дону”. Rostov-gorod.ru. Архивирано из оригинала 2. 1. 2007. г. Приступљено 20. 2. 2022. 
  30. ^ „Официальный портал городской Думы и Администрации города Ростова-на-Дону”. Rostov-gorod.ru. Архивирано из оригинала 4. 1. 2007. г. Приступљено 20. 2. 2022. 
  31. ^ Энциклопедия "Мой город", Ростов-на-Дону. Mojgorod.ru (на језику: руски). Приступљено 2013-07-19. 
  32. ^ „Southern Federal University website. Accessed 20 July 2012”. Sfedu.ru. 2000-12-20. Архивирано из оригинала 13. 1. 2013. г. Приступљено 2013-07-19. 
  33. ^ „Alliance Francaise”. Архивирано из оригинала 7. 5. 2006. г. Приступљено 15. 5. 2006. 
  34. ^ „Бушнов Михаил Ильич на сайте”. Kino-teatr.ru. Приступљено 2013-07-19. 
  35. ^ „Ростовский цирк”. Cirk.webrostov.ru. 2013-06-19. Архивирано из оригинала 6. 2. 2009. г. Приступљено 2013-07-19. 
  36. ^ „Ботанический сад РГУ”. Rsu.ru. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 2013-07-19. 
  37. ^ „Starbucks Coffee Company”. Starbucks.com. Приступљено 2022-02-19. 
  38. ^ „Synagogues and Jewish prayer houses of Rostov-on-Don”. Jewishfamilyhistory.org. Архивирано из оригинала 09. 10. 2007. г. Приступљено 2013-07-19. 
  39. ^ „Rostov-on-Don Diamond Way Buddhist Center of the Karma Kagyu Tradition (In Russian)”. Rostov.buddhism.ru. Приступљено 2013-07-19. 
  40. ^ „Visit Us”. Jewish Rostov. Jewish Community of Rostov. Приступљено 1. 1. 2022. 
  41. ^ „Artisans' Synagogue in Rostov-on-Don, Russia”. The Bezalel Narkis Index of Jewish Art. Center for Jewish Art. Архивирано из оригинала 01. 01. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2022. 
  42. ^ „Photograph of: Artisans' Synagogue in Rostov-on-Don.”. National Library of Israel. National Library of Israel. Приступљено 1. 1. 2022. 
  43. ^ „Sport-Don Rostov details - Eurohockey.com”. Eurohockey.com. Приступљено 20. 2. 2022. 
  44. ^ Elena Produnova - interview rewritingrussiangymnastics.blogspot.com. 17 July 2015. Retrieved 29 October 2021.
  45. ^ „IMDb: Birth Place Matching "Rostov-on-Don, Russia" (Sorted by Popularity Ascending)”. IMDb.com. Приступљено 20. 2. 2022. 
  46. ^ „Pashchenko, Andrey Filippovich”. Grove Music Online. doi:10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000021004. Приступљено 20. 2. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ростовская-на-Дону городская Дума. Решение №267 от 3 декабря 1996 г. «Об утверждении положения "О символах г. Ростова-на-Дону"», в ред. Решения №507 от 13. август 2013 г «О внесении изменений в Решение Ростовской-на-Дону городской Думы "Об утверждении Положения "О символах г. Ростова-на-Дону"». Вступил в силу 31 декабря 1996 г. Опубликован: "Ростов Официальный", №51–52, 1996. (Rostov-on-Don City Duma. Decision #267 of December 3, 1996 On Adopting the Provision "On the Symbols of the City of Rostov-on-Don", as amended by the Decision #507 of August 13, 2013 On Amending the Decision of the Rostov-on-Don City Duma "On Adopting the Provision "On the Symbols of the City of Rostov-on-Don". Effective as of December 31, 1996.).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ростов_на_Дону&oldid=28457497”