Пређи на садржај

Скагерак

Координате: 58° С; 9° И / 58° С; 9° И / 58; 9
С Википедије, слободне енциклопедије
Скагерак
Мапа Скагерака и околних вода
ЛокацијаСеверно море–Категат (Атлантски океан)
Координате58° С; 9° И / 58° С; 9° И / 58; 9 58° С; 9° И / 58° С; 9° И / 58; 9
ТипМореуз
Земље басенаДанска
Норвешка
Шведска
Површина47.000 km2 (18.000 sq mi) km2
Прос. дубина200 m (660 ft) m
Макс. дубина700 m (2.300 ft) m
Скагерак на карти Европе
Скагерак
Скагерак
Водена површина на Викимедијиној остави
Моеуз Скагерак

Скагерак је мореуз између полуострва Скандинавије и Јиланда, а повезује Северно море са мореузом Категат и Балтичким морем.[1][2][3] Има дужину од 240 km и ширину од 80 km до 140 km и површину од 32.000 km². Просечна дубина му је 210 m. Током Првог светског рата, од 31. маја до 1. јуна 1916. у њему се одиграла битка код Јиланда, једна од највећих поморских битака.

Име

[уреди | уреди извор]

Значење Скагерака је највероватније Скагенски канал/теснац. Скаген је град у близини северног рта Данске (Скав). Рак значи 'прави пловни пут' (упореди Дамрак у Амстердаму); сродан је са reach.[4][5] Крајњи извор овог слога је протоиндоевропски корен *рег-, 'равно'. Рак значи 'право' као у 'право напред' на модерном норвешком и шведском. Råk и на модерном норвешком и на шведском се односи на канал или отвор воде у иначе ледом прекривеној воденој површини. Нема доказа који би указивали на везу са савременом данском речју рак (што значи олош). Друга могућност је да су Скагерак назвали холандски поморци, на исти начин на који је суседни Категат добио име. Било је прилично уобичајено да Холанђани сличне делове водених путева називају раком, као што су: Лангерак, Дамрак, Гоудерак и Туиквердерак. (Види Категат за његову етимологију, у којој гат значи „капија“ или „рупа“.)

Географија

[уреди | уреди извор]
Залив Ослофјорд у близини Осла је део мореуза Скагерак.

Скагерак је дугачак 240 km (150 mi) и широк између 80 и 140 km(50 и 87 миља). Он се продубљује према норвешкој обали, достижући преко 700 m у Норвешком рову. Неке луке дуж Скагерака су Осло, Ларвик и Кристиансанд у Норвешкој, Скаген, Хиртшалс и Ханстолм у Данској и Удевала, Лисекил и Стремстад у Шведској.

Скагерак има просечан салинитет од 80 практичних јединица салинитета, што је веома мало, близу сланости боћате воде, али упоредиво са већином других обалских вода. Подручје доступно за биомасу је око 3.600 km2 (1.400 sq mi) и укључује широк спектар станишта, од плитких пешчаних и каменитих гребена у Шведској и Данској до дубина Норвешког рова.

Опсег

[уреди | уреди извор]

Међународна хидрографска организација дефинише границе Скагерака на следећи начин:[6]

На Западу. Линија која спаја Ханстхолм (57° 07′ N 8° 36′ E / 57.117° С; 8.600° И / 57.117; 8.600) и Назе (Линдеснес, 58° N 7° E / 58° С; 7° И / 58; 7).

На југоистоку. Северна граница Категата [линија која спаја Скаген (Скав, северна тачка Данске) и Патерностерскерен (57° 54′ N 11° 27′ E / 57.900° С; 11.450° И / 57.900; 11.450), а одатле на североисток кроз плићаке до острва Тјерн].

Историја

[уреди | уреди извор]
Немачки бункери из Другог светског рата и даље су присутни дуж обала Скагерака. (Кјерсгерд Странд у Данској)

Старији називи за комбиновани Скагерак и Категат били су Норвешко море или Јутландско море; потоњи се појављује у Кнутлиншкој саги.

До изградње канала Ајдер 1784. (претходник Килског канала), Скагерак је био једини пут за улазак и излазак из Балтичког мора. Из тог разлога мореуз је вековима имао густ међународни саобраћај. После индустријске револуције, саобраћај се повећао и данас је Скагерак међу најпрометнијим мореузама на свету. Године 1862, у Данској је изграђена пречица, канал Тиборен у Лимфјорду кроз Скагерак од Северног мора тако што је ишао директно до Категата. Међутим, Лимфјорд подржава само мање транспорте.

У оба светска рата, Скагерак је био стратешки веома важан за Немачку. Највећа поморска битка Првог светског рата, Битка код Јутланда, позната и као битка на Скагераку, одиграла се овде од 31. маја до 1. јуна 1916. У Другом светском рату важност контроле овог пловног пута, јединог морског приступа Балтику, био је мотив немачких инвазија на Данску, Норвешку и изградњу северних делова Атлантског зида. Оба ова поморска ангажмана допринела су великом броју бродолома у Скагераку.

Саобраћај и индустрија

[уреди | уреди извор]
Теретни брод на Скагераку.

Скагерак је мореуз са великим прометом, са око 7500 појединачних пловила (искључујући рибарска пловила) из цијелог света која су прошла само у 2013. години. Теретни бродови су далеко најчешћи бродови у Скагераку са око 4.000 појединачних бродова у 2013, а затим танкери, који су скоро упола мање бројни. Када се посматра у комбинацији са подручјем Балтичког мора, бродови из 122 различите националности су посетили 2013. године, при чему је већина њих превозила терет или путнике унутар Европе, без обзира на државу под њиховом заставом.[7]

Скоро сва комерцијална пловила у Скагераку су праћена системом за аутоматску идентификацију (AIS).[8]

Рекреација

[уреди | уреди извор]

Скагерак је популаран за рекреативне активности у све три земље. Дуж обале има много викендица и неколико марина.

Биологија

[уреди | уреди извор]

Скагерак је станиште за око 2.000 морских врста, од којих су многе прилагођене његовим водама. На пример, сорта атлантског бакалара под називом Скагерашки бакалар мрести се на норвешкој обали. Јаја су плутајућа, а младунци се хране зоопланктоном. Младунци тону на дно где имају краћи циклус зрелости (2 године). Не мигрирају, већ остају локални у норвешким фјордовима.

Разноликост станишта и велика количина планктона на површини подржавају плодан морски живот. Енергија се креће од врха ка дну према Виноградовљевој лествици миграција; то јест, неке врсте су бентоске, а друге пелагичне, али постоје степеновани морски слојеви унутар којих се врсте крећу вертикално на кратке удаљености. Поред тога, неке врсте су бентопелагичне, крећу се између површине и дна. Бентоске врсте укључују Coryphaenoides rupestris, Argentina silus, Etmopterus spinax, Chimaera monstrosa и Glyptocephalus cynoglossus. На врху су Clupea harengus, Scomber scombrus, Sprattus sprattus. Неке врсте које се крећу између су Pandalus borealis, Sabinea sarsi, Etmopterus spinax.

Гребени

[уреди | уреди извор]
Корални гребен хладне воде у Норвешкој.

Осим пешчаних и каменитих гребена, у Скагераку расту и екстензивни хладноводни корални гребени, углавном Lophelia. Гребен Секен у шведској морској заштити Костер фјорда је древни корални гребен хладне воде и једини познати корални гребен у земљи. Тислеров гребен у норвешкој морској заштити Националног парка Итре Хвалер је највећи познати корални гребен у Европи. Гребени лофелије су такође присутни у норвешком рову и познати су из плитких вода многих норвешких фјордова.[9][10]

Скагерак такође има низ ретких гребена са мехурићима; биолошких гребени формираних око хладних цурења геолошких испуштања угљених хидрата, обично метана. Ова ретка станишта су углавном позната из данских вода Скагерака западно од Хиртшала, али би се у будућим истраживањима могло открити више.[11] Мехурасти гребени су веома ретки у Европи и подржавају веома разнолик екосистем.

Са вековним тешким међународним поморским саобраћајем у Скагераку, морско дно такође садржи обиље остатака бродолома. Олупине у плитким водама, обезбеђују чврсто сидрење за неколико корала и полипа, и за истражене олупине је утврђено да подржавају корале мртвачевих прстију, крхке звезде и велике вучје рибе.[12] Пројекат мапирања морског дна из 2020. године[13] око Јамербугтена у Скагераку, који је водио дански истраживач Клаус Тиман, пронашао је доказе о много већој биоразноврстности у низу станишта морског дна за која се раније сматрало да су пешчана са малом густином дивљих животиња. Корали мртвачевих прстију су били међу врстама које су први пут документоване у овим обалским стаништима.

Еколошка питања

[уреди | уреди извор]

Научници и еколошке институције изразили су забринутост због све већег притиска на екосистем у Скагераку. Притисак је већ имао негативне утицаје и узрокован је кумулативним утицајима на животну средину, од којих су директне људске активности само један део слагалице. Очекује се да ће климатске промене и закисељавање океана имати све већи утицај на екосистем Скагерака у будућности.[14]

Скагерак и Северно море примају знатне уносе опасних материјала и радиоактивних супстанци. Већина се приписује транспорту на велике удаљености из других земаља, али не сви.[15] Морски отпад је такође све већи проблем. Отпадне воде и канализацја који су се уливали у Скагерак из насеља и индустрије до недавно нису били третирани. У комбинацији са испирањем прекомерних хранљивих материја из конвенционалног узгоја, ово је често доводило до великог цветања алги.[16]

Заштита

[уреди | уреди извор]
Национални парк Итре Хвалер.
Национални парк Костерхавет.
Два национална парка Итре-Хвалер и Костерхавет, чине повезану прекограничну заштиту између Норвешке и Шведске.

У Скагераку постоји неколико морских заштита, укључујући:

Норвешка
Шведска[24]
Данска
  • Гренен и морско подручје од 270,295 ha (667,91-acre) непосредно северно.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Skagerrak”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 26. 5. 2019. 
  2. ^ "Skagerrak" Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2019) (US) and „Skagerrak”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 26. 5. 2019. 
  3. ^ „Skagerrak”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 26. 5. 2019. 
  4. ^ Nudansk Ordbog (1993), 15th edition, 2nd reprint, Copenhagen: Politikens Forlag, entry Skagerrak.
  5. ^ Den Store Danske Encyklopædi (2004), CD-ROM edition, Copenhagen: Gyldendal, entry Skagerrak.
  6. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 28. 12. 2020. 
  7. ^ Mapping shipping intensity and routes in the Baltic Sea (PDF) (Извештај). Swedish Institute for the Marine Environment (Havsmiljöinstitutet). мај 2014. Приступљено 17. 1. 2016. 
  8. ^ „Skagerrak”. Marine Vessel Traffic. Архивирано из оригинала 07. 02. 2016. г. Приступљено 17. 1. 2016. 
  9. ^ Carina Eliasson (19. 9. 2012). „Sweden´s only coral reef at risk of dying”. University of Gothenburg. Архивирано из оригинала 16. 6. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2016. 
  10. ^ „Saving Sweden's Last Ancient Deepwater Reef”. Reef to Rainforest Media. 27. 10. 2012. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 16. 1. 2016. 
  11. ^ The outgassings continue into the North Sea and are also present in Kattegat in the east.
  12. ^ Kortlægning af Natura 2000 habitaterne: Boblerev (1180), rev (1170) og sandbanker (1110) (PDF) (Извештај) (на језику: дански). Skov- og Naturstyrelsen. јун 2008. Приступљено 16. 1. 2016. 
  13. ^ „Coral discovered in uncharted Danish waters – in pictures”. The Guardian (на језику: енглески). 2020-07-17. ISSN 0261-3077. Приступљено 2022-06-08. 
  14. ^ „The North Sea and Skagerrak”. Norwegian Environment Agency. 20. 3. 2013. Приступљено 17. 1. 2016. 
  15. ^ Radioactivity in the Marine Environment 2010 (PDF) (Извештај). Norwegian Marine Monitoring Programme (RAME). 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 02. 2022. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  16. ^ „Algal blooms in the Skagerrak and Kattegat”. SMHI. 23. 4. 2014. 
  17. ^ Leif Ryvarden. „Ytre Hvaler nasjonalpark”. Store norske leksikon. Приступљено 1. 12. 2016. 
  18. ^ „FOR 2009-06-26 nr 883: Forskrift om vern av Ytre Hvaler nasjonalpark, Hvaler og Fredrikstad kommuner, Østfold” (на језику: норвешки). Lovdata. 2009. Приступљено 22. 8. 2011. 
  19. ^ „Claiming the Past: History, Memory, and Innovation Following the Christmas Flood of 1717”. Environmental History. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 1. 12. 2016. 
  20. ^ „Ytre Hvaler nasjonalpark” (на језику: норвешки). Norwegian Directorate for Nature Management. 22. 11. 2010. Архивирано из оригинала 29. 3. 2012. г. Приступљено 22. 8. 2011. 
  21. ^ „To nye nasjonalparker er vedtatt på Jomfruland og Raet” (на језику: Norwegian). www.regjeringen.no. 2016. Приступљено 25. 7. 2017. 
  22. ^ „Forslag til verneplan for Raet nasjonalpark i Arendal, Grimstad og Tvedestrand kommuner og Søm landskapsvernområde i Grimstad kommune, Aust-Agder fylke” (PDF) (на језику: Norwegian). www.regjeringen.no. 2016. Приступљено 25. 7. 2017. 
  23. ^ „Raet nasjonalpark er opprettet” (PDF) (на језику: Norwegian). Government.no. Приступљено 25. 7. 2017. 
  24. ^ „Natura 2000” (на језику: шведски). Swedish Environmental Protection Agency. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2016. 
  25. ^ Skagens Gren og Skagerrak (PDF) (Извештај) (на језику: дански). Danish Nature Agency. 1. 12. 2011. ISBN 978-87-7091-051-4. Приступљено 19. 1. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Скагерак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скагерак&oldid=27922675”