Ференц Пушкаш

У мађарској традицији презиме (Пушкаш) претходи имену.
На Википедији на српском језику се усталило да се мађарска имена приказују са редоследом: лично име, презиме.

Ференц Пушкаш
Ференц Пушкаш 1971. године
Лични подаци
Пуно име	Ференц Пушкаш Ференц Пурцелд (по рођењу)
Датум рођења	(1927-04-02)2. април 1927.
Место рођења	Будимпешта, Краљевина Мађарска
Датум смрти	17. новембар 2006.(2006-11-17) (79 год.)
Место смрти	Будимпешта, Мађарска
Висина	1,72 m
Позиција	Нападач
Јуниорска каријера
1940 — 1943.	Хонвед Кишпешт
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1943 — 1956.	ФК Хонвед	350	(358)
1958 — 1966.	Реал Мадрид	180	(156)
Укупно		530	(514)
Репрезентативна каријера
1945 — 1956.	Мађарска	85	(84)
1961 — 1962.	Шпанија	4	(0)
1963.	Мадрид	1	(3)
Тренерска каријера
1966 — 1967. 1967.	ФК Еркулес ФК Сан Франциско
1968.	ФК Ванкувер ројалс
1968 — 1969.	Депортови Алавес
1970 — 1974.	Панатинаикос
1970 — 1971.	ФК Реал Мурсија
1975 — 1976.	Коло Коло
1976 — 1977.	Саудијска Арабија
1978 — 1979.	АЕК
1979 — 1982.	ФК Ал Масри
1985 — 1986.	ФК Сол де Америка
1967 — 1970.	ФК Серо Портењо
1989 — 1992.	ФК Саут Мелбурн
1993.	Мађарска
Награде Представљајући Мађарска Олимпијске игре 1952. Хелсинки Светско првенство 1954. Швајцарска Централноевропски куп Централноевропски куп 1948/53. Централноевропски куп 1955/60.

Пушкашев потпис

Ференц Пушкаш (мађ. Puskás Ferenc; Будимпешта, 2. април 1927 — Будимпешта, 17. новембар 2006), рођен као Ференц Пурцелд, био је мађарски фудбалер и фудбалски тренер. Одиграо је 85 мечева за мађарску фудбалску репрезентацију и постигао 84 гола. Играо је за клубове ФК Хонвед и Реал Мадрид. Данас се сматра једним од најбољих фудбалера свих времена.

Играчка каријера

У Мађарској

Пушкаш је своју каријеру почео у клубу Кишпешт где је радио његов отац као тренер јуниора. Године 1949, клуб је преузет од стране министарства одбране и постаје клуб мађарске армије. У то време у клубу су играчима давани надимци по узору на војне чинове и Пушкаш је тако постао Галопирајући Мајор. За време своје каријере у Хонведу Ференц Пушкаш је помогао у освајању пет титула државног првака. За то време је четири пута био најбољи стрелац лиге и једном најбољи стрелац у рангу свих европских лига.

Пушкаш је дебитовао за национални тим 20. августа 1945. у победи над Аустријом 5 - 2 и том приликом се уписао у стрелце. Остаће запамћено да је у каријери три пута постигао хет-трик, два против Аустрије и један против Луксембурга, дао је и четири гола против Албаније у победи од 12-0. Мађари предвођени Пушкашом су били први тим са континенталне Европе који је Енглеску победио на њиховом терену. То је било на стадиону Вембли, а резултат је на крају био 3-6.

На светском првенству 1954. Мађарска је заузела друго место изгубивши од Западне Немачке са резултатом 3:2.

Задњу утакмицу за репрезентацију Мађарске је одиграо 14. октобра 1956. у Бечу, такође против Аустрије. Мађарска је и у овој утакмици победила, овај пут са 2:0, и Пушкаш је опет постигао гол.

У Шпанији

Након избијања револуције Ференц Пушкаш одлази у Шпанију где игра кратко време за ФК Еспањол, али убрзо од фудбалских званичника добија забрану играња у трајању од две године. У то време се сели најпре у Аустрију па потом и у Италију. Фудбалски клубови Милан и Интер покушавају да га доведу у своје редове. Коначно 1958. потписује за Реал Мадрид у својој 31 години. Пушкаш је био веома успешан и у Реалу. У шпанској лиги је у свакој од првих шест сезона дао 20 и више голова. У Купу шампиона је постигао 35 голова у 39 утакмица. Године 1960, Реал је освојио такмичење победивши Ајнтрахт из Франкфурта са 7- 3 а Пушкаш је дао 4 гола.

За време боравка у Реалу саиграч у нападу му је био Алфредо Ди Стефано.

За репрезентацију Шпанији одиграо је четири утакмице на Светском првенству 1962. али није постигао ни један гол.

Тренерска каријера

Након што се повукао као играч, Пушкаш је постао тренер и водио тимове у Европи, Северној Америци, Јужној Америци, Африци, Азији и Аустралији.

Године 1971. водио је Панатинаикос из Грчке до финала Европског купа, јединог пута када је грчки клуб до сада стигао до европског финала. У квалификацијама су у четвртфиналу головима у гостима победили Евертон, а затим у полуфиналу савладали Црвену звезду из Београда. У финалу је Панатинаикос изгубио 2-0 од Ајакса Јохана Кројфа. Током свог четворогодишњег мандата у Панатинаикосу, Пускаш је помогао тиму да дође до финала првенства Грчке 1972. Међутим, са изузетком свог времена у Панатинаикосу, Пушкаш није успео да свој успех као играча пренесе у своју тренерску каријеру. Упркос великим путовањима, његов једини други успех постигао је са Јужном Мелбурном Хеласом, са којом је освојио титулу у Националној фудбалској лиги 1991. године, као и НСЛ куп 1990. и две титуле у Докерти купу 1989. и 1991. Док је водио аустралијски клуб, један од његових играча био је будући менаџер Аустралије и Селтика Ангелоса Постекоглоуа, који је говорио о утицају Пушкашовог нападачког приступа на његов стил тренера.

Када је ФК Вулверхемптон вондерерси отворио свој реновирани стадион Молинеук 1993. године, Пушкаш је посетио новоотворени стадион као почасни гост, где је гледао пријатељску утакмицу између Вулвса и Будимпештанског Хонведа, која је била утакмица за крштење новог отварања стадиона. То је било зато што су 1950-их, Вукови играли утакмицу против Хонведа у незаборавној пријатељској утакмици, у којој је Пушкаш играо. Вукови су победили у мечу 1954. са 3–2, док је меч 1993. завршио нерешеним резултатом 1–1.

Пушкаш се први пут вратио у Мађарску 1981. године, а 1990. поново је учинио Будимпешту својим домом. Године 1993. преузео је репрезентацију Мађарске у четири утакмице, укључујући и пријатељску победу од 4-2 против Републике Ирске у Даблину, где је Мађарска са два гола наниже дошла да би на крају победила своје противнике.

Стил игре

Пушкаш је имао невероватну контролу лопте, углавном је контролисао лопту левом ногом, и био је одличан у прихватању лопте. Веома брзо и прецизно је додавао и убацивао. Такође је био у стању да маневрише и брзо мења позиције на терену, брзо се крећући од унутрашње стране лево ка центру напред. Такође је био у стању да завара своје противнике лажним дриблингом. Пушкаш је такође користио да помера лопту у различитим правцима и бочно са лоптом у ногама да би са лакоћом прошао поред својих противника остављајући своје маркере да се боре са ваздухом, посебно када је вукао лопту назад поред Билија Рајта и постигао погодак у победи од 6–3 за Мађарску против Енглеске и против Италије 1953. године, када је Пушкаш додирнуо лопту напред, оставивши италијанског играча Пјетра Гроса који се такође борио против гола и постигао погодак у победи Мађарске од 3:0. Пушкаш је често постигао слободне ударце снажним директним ударцем. Он је такође погодио директно из корнера. Пушкаш је имао један од најснажнијих удараца са леве стране у историји и често је погађао са 30–35 метара од гола.

Каснији живот

Ференц Пушкаш се враћа у Мађарску 1993. У његовој земљи га проглашавају најбољим фудбалером последњих 50 година. Највећи мађарски стадион раније познат као Стадион грађана (мађ. Népstadion), добија његово име 2002.

Неколико играних и документарних филмова снимљено је о његовом животу.

Пушкашу је дијагностификована Алцхајмерова болест 2000. Примљен је у болницу у Будимпешти у септембру 2006. и преминуо је 17. новембра 2006. од упале плућа . Имао је 79 година и оставиле су га супруга Ержебет, стара 57 година, и њихова ћерка Анико. На државној сахрани, његов ковчег је премештен са стадиона Пушкаш Ференц на Трг хероја ради војног поздрава. Сахрањен је под куполом базилике Светог Стефана у Будимпешти 9. децембра 2006. године.

Статистика

Освојене медаље
Представљајући Мађарска
1952. Хелсинки

Ференц Пушкаш

Мађарска			Шпанија
ФК Хонвед			Реал Мадрид
Године			Године
1943-1944	17 утакмица	8 голова	1958-1959	24 утакмице	21 гол
1944	5 утакмица	4 гола	1959-1960	24 утакмице	28 голова
1945	22 утакмица	13 голова	1960-1961	28 утакмица	27 голова
1945-1946	36 утакмица	35 голова	1961-1962	23 утакмице	20 голова
1946-1947	30 утакмица	32 гола	1962-1963	30 утакмица	26 голова
1947-1948	32 утакмице	50 голова	1963-1964	24 утакмице	20 голова
1948-1949	30 утакмица	46 голова	1964-1965	18 утакмица	11 голова
1949-1950	30 утакмица	31 гол	1965-1966	8 утакмица	4 гола
1950	15 утакмица	25 голова
1951	21 утакмицу	21 гол
1952	26 утакмица	22 гола
1953	26 утакмица	27 голова
1954	20 утакмица	21 гол
1955	26 утакмица	18 голова
1956	13 утакмица	5 голова
1943–1956	349 утакмица	358 голова	1958–1967	179 утакмица	159 голова

Литература

• Wilson, Jonathan (2006). Behind The Curtain - Travels in Eastern European Football. ISBN 978-0-7528-6907-0. ASIN 0752869078. 
• Crouch, Terry (2006). The World Cup: The Complete History. ISBN 1845131495. 
• Radnedge, Keir (2005). 50 Years of the European Cup and Champions League. ISBN 978-1-84442-529-7. ASIN 1844425290. 
• Helmut Heimann: „Tarzan, Puskas, Hansi Müller. Stelldichein donauschwäbischer Spitzensportler“. Oswald Hartmann Verlag, Sersheim. 2001. ISBN 978-3-925921-49-0.
• Jörg Heinisch: Das Jahrhundertspiel. Agon-Sportverl., Kassel. 2004. ISBN 978-3-89784-248-9.
• Tibor Hámori: Puskás Öcsi. Pharma Press, Nyomdaipari Kft. 2001. ISBN 978-963-8339-33-1.
• Peter Kasza: „Das Wunder von Bern Fußball spielt Geschichte.“ Berlin 2004 be.bra Verlag. 1954. ISBN 978-3-89809-046-9..
• Taylor Rogan, Klara Jamrich (1997). Puskas on Puskas. The Life & Times of a Footballing Legend. London: Robson Books. ISBN 978-1-86105-083-0. 
• Róbert Zsolt: Puskás Öcsi. Szabad Tér, Vörösmarty, Budapest 1989.

Спољашње везе

• „„Мајор лаке коњице“”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. , Влада Арсић, Пресс магазин, Легенде 20. века, 8. фебруар 2008.