Пређи на садржај

Ханс Кјари

С Википедије, слободне енциклопедије
Ханс Кјари
Ханс Кјари
Лични подаци
Датум рођења(1851-09-14)14. септембар 1851.
Место рођењаБеч, Хабсбуршка Монархија
Датум смрти6. мај 1916.(1916-05-06) (64 год.)
Место смртиСтразбур, Немачко царство
Пребивалиште Аустралија
НационалностАустријанац
Научни рад
ПољеПатологија
ИнституцијаПрофесота патолошке анатомије у Прагу и Стразбуру
Познат поАрнолд—Кјаријева малформација

Ханс фон Кјари (нем. Hans von Chiari; Беч, 14. септембар 1851. — Стразбур, 14. мај 1916) био је аустријски патолог који се родио у Бечу као син гинеколога Јохана Баптисте Кјарија (1817—1854). Брат је ушног лекара Отокара Кјарија (1853—1918).[1][2][3]

Арнолд—Кјаријева малформација

Развојна аномалија базе мозга код које долази до померања одређених можданих структура у канал кичмене мождине.[5]

Бад—Кјаријев синдром

Редак поремећај у хепатологији који настаје због опструкције вена јетре крвним угрушком или тумором. Овај синдром се карактерише увећањем и некрозом (цирозом) јетре, појавом асцита (накупљањем течности у трбушној дупљи) и јаким боловима у трбуху. Појава и даљи развој овог синдрома може бити муњевит, акутан, хронични, или асимптоматски. Јавља се у један милион људи знатно чешће код жена. У око 10—20% болесника јавља се опструкција вене порте.[6]

Кјаријева тријада

Тријада симптома која се манифест настају код аортезофагеалне фистуле након гутања страног тела (или ране од метка) назива се „Кјаријева тријада” или аортоезофагеална фистула. Аортоезофагеална фистуле (АЕФ) је редак узрок крварења у гастроинтестиналном тракту. Већина случајева се открива тек након смрти болесника. Уобичајени узроци укључују пуцање грудне аорте и једњака продором страног тела или повредом ватреним оружјем. Може се јавити и у грудној хирургији након оперативних захвата, као скундарни облик аортоезофагеалне фистуле.

Живот и дело

[уреди | уреди извор]

Кјари је студирао медицину у Бечу, где је био помоћник Карла фон Рокитанскија (1804—1878) и Ричарда Ладислава Хешла (1824—1881). Године 1878. се хабилитирао из патолошке анатомије, да би након неколико година постао ванредни професор на Универзитету у Прагу. Кјари је у Прагу такође био и управник патолошкоанатомског музеја. Године 1906. Кјари се преселио на Универзитет у Стразбуру, где је радио као професор патолошка анатомија.[7][8]

Кјаријева истраживачња су се углавном заснивала на обдукционим налазима и зато је већина његових бројних радова био приказ резултата обдукција. 1891, Кјари је описао малформације на мозгу које се карактеришу патолошкоантомским поремећајем у региону где се мозак и кичмене мождине спајају и кроз Форамен магнум (на дну лобање) настављају у спинални канал. Овај поремећај познат под епонимом Арнолд—Кјаријева малформација (развојна аномалија базе мозга код које долази до померања одређених можданих структура у канал кичмене мождине), добио је назив по Кјарију и немачком патологу Јулију Арнолда (1835—1915).[9] Малформација је добила име 1907. од стране два студента др Арнолда. Још један медицински епоним носи његовом име Кјари Бад-Кјаријев синдром, (излив течности у трбушну дупљу (асцитес) у цирози јетре изазван опструкцијом вена јетре, крвним угрушком). Овај епоним је настао након сарадње Кјарија са британским интернистом Џорџом Бадом (1808—1882).[10][11]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Über drei Fälle von primärem Carcinom im Fundus und Corpus des Uterus. Med Jb, 1877: 364-368.
  • Ueber Magensyphilis. Internationale Beiträge zur wissenschaftlichen Medicin. Festschrift Rudolf Virchow gewidmet. Berlin 1891, 2: 295-321.
  • Über Veränderungen des Kleinhirns infolge von Hydrocephalie des Grosshirns. Deutsche medicinische Wochenschrift, Berlin, 1891, 17: 1172-1175.
  • Über Veränderungen des Kleinhirns, der Pons und der Medulla oblongata, infolge von congenitaler Hydrocephalie des Grosshirns. Denkschriften der Akademie der Wissenschaften in Wien, 1895, 63: 71.
  • Geschichte der pathologischen Anatomie des Menshcne. In: Theodor Puschmann (1844-1899), Max Neuburger (1868-1955) and Julius Leopold Pagel (1851-1912), publishers: Handbuch der Geschichte der Medizin, Jena, Fischer, 1903, 2: 473-559.
  • Ueber die syphilitischen Aortenerkrankungen. Verhandlungen der Deutschen pathologischen Gesellschaft, Jena, (1903), 1904, 6: 137-163.
  1. ^ Pearce JM. Arnold chiari, or “Cruveilhier cleland Chiari” malformation. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2000; 68(1): 13.
  2. ^ Loukas, M.; Noordeh, N.; Shoja, M. M.; Pugh, J.; Oakes, W. J.; Tubbs, R. S. (2008). „Hans Chiari (1851-1916)”. Childs Nerv Syst. 24 (3): 407—9. PMID 18066558. S2CID 28160855. doi:10.1007/s00381-007-0535-y. 
  3. ^ Tubbs, R. S.; Cohen-Gadol, A. A. (2010). „Hans Chiari (1851-1916)”. J Neurol. 257 (7): 1218—20. PMID 20339863. S2CID 3524262. doi:10.1007/s00415-010-5529-0. 
  4. ^ „Hans Chiari • LITFL • Medical Eponym Library”. Life in the Fast Lane • LITFL • Medical Blog (на језику: енглески). 2020-01-07. Приступљено 2021-01-24. 
  5. ^ Wilkins, R. H.; Brady, I. A. (1971). „The Arnold-Chiari malformations”. Archives of Neurology. 25 (4): 376—9. PMID 4938787. doi:10.1001/archneur.1971.00490040102013. 
  6. ^ Rajani R, Melin T, Björnsson E, Broomé U, Sangfelt P, Danielsson A, Gustavsson A, Grip O, Svensson H, Lööf L, Wallerstedt S, Almer SH (фебруар 2009). „Budd-Chiari syndrome in Sweden: epidemiology, clinical characteristics and survival - an 18-year experience”. Liver International. 29 (2): 253—9. PMID 18694401. S2CID 36353033. doi:10.1111/j.1478-3231.2008.01838.x. Архивирано из оригинала 05. 01. 2013. г. Приступљено 23. 12. 2010. 
  7. ^ Marios Loukas, Nima Noordeh, Mohammadali M. Shoja, Jeffrey Pugh, W. Jerry Oakes, R. Shane Tubbs: Hans Chiari 1851–1916. Childs Nervous System 24 (2008). стр. 407.–409.
  8. ^ Bibliography. Chiari, Hans 1851-1916. WorldCat Identities
  9. ^ Arnett, Bridgette (June 2003). "Arnold-Chiari malformation". „Arch”. Neurol. 60 (6): 898—900. .
  10. ^ G. Budd: On diseases of the liver. London, J. Churchill, 1845. Page 135.
  11. ^ Lange W. Ein Fall von Lebervenenobliteration. Inaugural Dissertation, University of Kiel. Schmidt & Klauning, Kiel. 1886;18.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]