Музеј Цептер
Цептер музеј | |
---|---|
Оснивање | 1. јул 2010 |
Локација | Стари град Београд Србија |
Координате | 44° 49′ 07″ С; 20° 27′ 21″ И / 44.8186121° С; 20.4558485° И |
Врста | уметнички музеј |
Оснивач | Мадлена Цептер |
Директор | Ивана Симеоновић Ћелић |
Адреса | Кнез Михаилова 42 |
Веб-сајт | Званични веб-сајт |
Цептер музеј је институција културе која се налази у Кнез Михаиловој улици 42 у Београду. Налази се у непосредној близини Српске академије наука и уметности, Филозофског, Филолошког и Факултета ликовних уметности, а основан је 2010. године.
Опште карактеристике
[уреди | уреди извор]Музеј је основала Мадлена Цептер, а суоснивач је фирма Zepterinvesta. Одлуком Министарства културе и информисања Републике Србије музеј је основан 3. јула 2010. године и регистрован као први приватни уметнички музеј у Србији.[1][2] Главна делатност музеја је да штити, прикупља, чува, проучава и излаже публикације дела уметности, са идејом да се на једном месту нађу слике уметности из Србије са друге половине 20. века и са почетка 21. века. У оквиру колекције налазе се дела сликара и вајара који су били чланови разних уметничких група, као што су Задарска, Децембарска, Једанаесторица, Медиала и друге. Такође, ту су и представници енформела, нове наративне и поетске фигурације, поп арта, трансавангарда, фантастика и готово свих других праваца са краја 20. века, укључујући и одређене примере концептуализма и постконцептуализма.[2] У колекцији се налазе дела многих професора Факултета примењених уметности у Београду и Академије уметности у Новом Саду, као и дела Српске академије наука и уметности.[2]
У периоду од 2010. до 2013. године број заступљених уметника у музеју попео се од 134 на 164, а број дела са 350 на преко 400.[2]
Зграду у Кнез Михаиловој улици 42, у којој се налази Цептер музеј пројектовао је Дионис Андрија Сунко, а она је служила као Прва хрватска штедионица у Београду.[3] На захтев наручиоца грађевина је подигнута са двојаком наменом, приземље и први спрат је користила штедионица, а на следећа три спрата налазили су се станови различите квадратуре и намене.[4] Зграда има три фасаде, а највећи акценат током израде стављен је на ону са улазима, која је окренута ка Кнез Михаиловој улици. Рађена је по узору на мултифункционалне палате берлинске сецесије и један је од ретких примера берлинске и мађарске сецесије у Београду.[4] Зграда је сврстана у споменике културе II категорије, као објекат амбијенталне вредности, а од простора банке до данас била је у различитим власништвима. Стручну и естетску реконструкцију прозора урадио је Студио Урошевић из Београда.[4][5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Део сталне поставке музеја
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Otvoren Muzej Zepter”. seecult.org. 2. 7. 2010.
- ^ а б в г „O muzeju /-Zepter muzej”. zeptermuseum.rs. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Muzej „Cepter“ - riznica savremene srpske umetnost”. Вечерње новости. 17. 1. 2011.
- ^ а б в „O zgradi /-Zepter muzej”. zeptermuseum.rs. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Privatna inicijativa”. vreme.com. 8. 7. 2010.