Чешки језик
чешки језик | |
---|---|
český jazyk, čeština | |
Говори се у | Чешка мањине: Словачка Србија Немачка |
Регион | централна Европа |
Број говорника | 13,2 милиона (2017) |
латиница (чешка латиница) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Чешка Европска унија |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Институт за Чешки језик (чеш. Ústav pro jazyk český) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | cs |
ISO 639-2 | cze (B) ces (T) |
ISO 639-3 | ces |
Распрострањеност чешког језика Већински језик
Мањински језик |
Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.
Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).
Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.[2]
Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.
ISO 3166.
[уреди | уреди извор]Ознаке чешког језика, према стандарду за означавање језика (ISO 639) су:
- Двословна ознака (према ISO 639-1): cs
- Трословна ознака (према ISO 639-2): cze или ces
- Трословна ознака (према ISO 639-3): ces
Абецеда
[уреди | уреди извор]!A a!!Á á!!B b!!C c!!Č č!!D d!!Ď ď!!E e!!É é!!Ě ě!!F f | ||||||||||
á | dlouhé á | bé | cé | čé | dé | ďé | é | dlouhé é | ije, é s háčkem |
ef |
/a/ | /aː/ | /b/ | /ʦ/ | /ʧ/ | /d/ | /ɟ/ | /ɛ/ | /ɛː/ | /ɛ, jɛ/ | /f/ |
!G g!!H h!!Ch ch!!I i!!Í í!!J j!!K k!!L l!!M m!!N n!!Ň ň | ||||||||||
gé | há | chá | í, měkké í |
dlouhé í | jé | ká | el | em | en | eň |
/g/ | /ɦ/ | /x/ | /ɪ/ | /i:/ | /j/ | /k/ | /l/ | /m/ | /n/ | /ɲ/ |
!O o!!Ó ó!!P p!!Q q!!R r!!Ř ř!!S s!!Š š!!T t!!Ť ť!! | ||||||||||
ó | dlouhé ó | pé | kvé | er | eř | es | eš | té | ťé | |
/o/ | /oː/ | /p/ | /kv/ | /r/ | /ɼ, r̝/ | /s/ | /ʃ/ | /t/ | /c/ | |
!U u!!Ú ú!!Ů ů!!V v!!W w!!X x!!Y y!!Ý ý!!Z z!!Ž ž!! | ||||||||||
ú | dlouhé ú | ů s kroužkem | vé | dvojité vé | iks | ypsilon, tvrdé ý |
dlouhé ypsilon | zet | žet | |
/u/ | /uː/ | /uː/ | /v/ | /v/ | /ks, gz/ | /ɪ/ | /iː/ | /z/ | /ʒ/ |
Основне речи
[уреди | уреди извор]Реч | Превод | фонетска транскрипција |
---|---|---|
земља | země | [ˈzɛmɲɛ] |
небо | nebe | [ˈnɛbɛ] |
вода | voda | [ˈvoda] |
ватра (огањ) | oheň | [ˈoɧɛɲ] |
мушкарац | muž | [ˈmuʃ] |
жена | žena | [ˈʒɛna] |
јести | jíst | [ˈjiːst] |
пити | pít | [ˈpiːt] |
велики | velký | [ˈvɛlkiː] |
мали | malý | [ˈmaliː] |
ноћ | noc | [ˈnoʦ] |
дан | den | [ˈdɛn] |
добар дан | dobrý den | [ˈdobriː dɛn] |
добро вече | dobrý večer | [ˈdobriː vɛʧɛr] |
лаку ноћ | dobrou noc | [ˈdobrou noʦ] |
хвала | děkuji | [ˈɟɛkujɪ] |
здраво | ahoj |
Основне речи и реченице на чешком језику
[уреди | уреди извор]- -Zdravím tě, Nazdar,Čau, Ahoj,-(/Zdravim će, Nazdar,Čau, Ahoj!/) - Здраво, Ћао!
- -Vítáme Vás, Vítejte-(/Vitame Vas, Vitejte!/) -Добродошли
- - Jak se máš?-(/Јаk si? Jak se maš?/) - Како си?
- -Co děláš?-(/Co djelaš?/) - Шта радиш?
- -Jak se jmneuješ?-(/Jak se jmenuješ?/) - Како се зовеш?
- -Odkud jsi? Jsem z... (/Odkud jsi? Jsem z.../) - Одакле си? Ја сам из..
- -Těší mě!-(/Tješi mnje!/) - Драги ми је!
- -Dobré ráno!-(/Dobre rano!/) - Добро јутро!
- -Dobrý den!-(/Dobri den!/) - Добар Дан!
- -Dobrý večer!-(/Dobri večer!/) - Добро вече!
- -Dobrou noc!-(/Dobrou noc!/) – Лаку Ноћ!
- -Šťastné-(/Stjastne!/) - Срећно!
- -Chybíš mi!-(/Hibiš mi!/) –Фалиш ми!
- -Dobrou chuť!-(/Dobrou hutj!/) - Пријатно!
- -Na zdraví-(/Na zdravi! /) - Живели!
- -Na zdraví-(/Na zdravi!/) – На здравље!
- -Možná-(/Možna/) – Можда
- -Ano-(/Ano/) – Да!
- -Ne-(/Ne/) – Не!
- -Vím (/Vim/) – Знам
- -Ne vím-(/Ne vim/) – Не знам
- -Promiň -(/Prominj/) – Извини!
- -Prosím vás-(/Prosim vas/) – Молим вас!
- -Rozumím-(/Rozumim/) –Разумем!
- -Ne rozumím-(/Ne rozumim/) –не разумем!
- -Mluvíte český?-(/Mluvite česki?/) – Причате чешки?
- -Ano, trochu-(/Ano, trohu/) –Да, мало
- -Ne, ne mluvím-(/Ne, ne mluvim/) – Не, не причам
- -Prosím vás mluvte pomaleji-(/Prosim vas mluvte pomaleji/) –Говорите спорије молим вас
- -Jak se český řekně?-(/Jak se česki ržekne?../) – Како се чешки каже?..
- -Děkuji (/Djekuji!/) - Хвала!
- -Děkuji moc krásně!/ Děkuji moc pěkně!-(/Djekuji moc krasnje!,Djekuji moc pjeknje!/) –Хвала веома лепо!
- -Děkuji pekně/Děkuji krásně-(/Djekuji peknje!,Djekuji krasnje!/) –Хвала лепо!
- -Není zač! Za málo-(/Nenji zač!/Za malo!) – Нема на чему!
- -Milují tě!-(/Miluji tje!/) - Волим те!
- -Kde je prosím záchod/wc?-(/Gde je prosim zahod/wc?/) - Gde je molim vas wc?
- -Chodíš sem často? (/Hodjiš sem často?/) - Долазиш овамо често?
- -Kolik to stojí?-(/Kolik to stoji/) - Koliko to košta?
- -Jeďte/Přijďte-(/Jedjte/Prijdjte) –Идите/Дођите
- -Brzy se uzdrav!-(/Brzi se uzdrav!/)- Брзо оздрави!
- -Nechaj me!-(/Nehaj me/)- Остави ме!
- -Ať se líbí!-(/Aatj se libi/)-Nek ti se svidi
- -Pusť mě!-(/Pust mje!/) - Пустите ме!
- -Odpusťte mi to!-(/Odpust mi to! /) –Опростите ми!
- -Šťastný Nový Rok!-(/Štjastni Novi Rok!/) –sretna nova godina
- št'astné Vánoce!-(/Štjastne Vanoce!/) - Srećan Božić!
- -Veselá Štědrá Večer a Šťastné Vánoce!-(/Vesela Šdjedra Večer a Štjastne Vanoce!/) – Весело Бадње Вече и Срећан Божић!
- -Šťastné a Veselé Velikonoce!-(/Štjastne a Vesele Velikonoce /) – Срећан и Весео Ускрс!
- -Všechno nejlepší k narozeninám!!-(/Všehno nejlepši k narozenjinam!/) –sve najlepše za rođendan,
- -Šťastný Svátek a prázdniny!-(/Štjastni Svátek a prazdnjini/) – Срећни празници!
- -Blahopřejem!/Gratulují!-(/Blahopržejem, Gratuluji/) – Честитам!
- -Můj respekt-(/Muj respekt/) – С поштовањем, Моје поштовање
- -Jeden jazyk nikdy nestačí-(/Jeden jazik njigdi nestači/) –Један језик никада није доста
Називи месеца
[уреди | уреди извор]Чешки језик користи називе месеца који су различити од српског језика, а слични хрватском језику.
Srpski | Češki | Hrvatski |
---|---|---|
Јануар | Leden | Siječanj |
Фебруар | Únor | Veljača |
Март | Březen | Ožujak |
Април | Duben | Travanj |
Мај | Květen | Svibanj |
Јун | Červen | Lipanj |
Јул | Červenec | Srpanj |
Август | Srpen | Kolovoz |
Септембар | Září | Rujan |
Октобар | Říjen | Listopad |
Новембар | Listopad | Studeni |
Децембар | Prosinec | Prosinac |
Падежи
[уреди | уреди извор]Чешки језик има седам падежа, исто као и српски језик. Речи имају сличне наставке.
Падеж | Српски | Чешки |
---|---|---|
Номинатив | Петар | Petr |
Генитив | Петра | Petra |
Датив | Петру | Petru |
Акузатив | Петра | Petra |
Вокатив | Петре | Petře |
Локатив | Петру | Petru |
Инструментал | Петром | Petrem |
Речи чешког порекла у другим језицима
[уреди | уреди извор]- кварк
- пиштољ
- робот
- трабант
- душек
- трафика
Чешки језик као мањински и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима
[уреди | уреди извор]Чешки језик је кроз ратификацију Европске повеље о регионалним или мањинским језицима препознат као мањински у чак 6 држава Европе: Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Пољска, Румунија и Словачка.
У Србији чешки језик није заштићен Европском повељом, пошто је Србија није ратификовала за чешки, али он има статус у складу за домаћим законима и службени је језик у Општини Бела Црква, у Војводини.
Чешки језик у Србији
[уреди | уреди извор]Чешки језик је у Србији у службеној употреби само у општини на крајњем истоку Војводине - у Белој Цркви.
Чешки језик се у Србији од установа чији је оснивач држава изучава на Филолошком факултету у Београду, а од пре неколико година се учи и 4 државне основне школе у Јужнобанатском округу: 3 у општини Бела Црква и једној школи у суседној Општини Ковин.
Осим тога, у организацији Јужноморавског краја чешки језик се факултативно учи и у Другој крагујевачкој гимназији, а у чешким удружењима у региону Јужног Баната већ годинама делује учитељ чешког, кога је изаслала Чешка Република. Од пролећа 2017. чешки језик се учи и на курсу у београдском Чешком дому, чиме је на неки начин обновљен рад чешке школе која је до 60-тих година деловала у Београду у Чешком дому и у којој се целокупна настава одвијала на чешком.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Предраг Пипер. Увод у славистику 1.
- Agnew, Hugh LeCaine (1994). Origins of the Czech National Renascence. University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-8549-5.
- Dankovičová, Jana (1999). „Czech”. Handbook of the International Phonetic Association (9th изд.). International Phonetic Association/Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63751-0.
- Cerna, Iva; Machalek, Jolana (2007). Beginner's Czech. Hippocrene Books. ISBN 978-0-7818-1156-9.
- Chloupek, Jan; Nekvapil, Jiří (1993). Studies in Functional Stylistics. John Benjamins Publishing Company. ISBN 978-90-272-1545-1.
- Eckert, Eva (1993). Varieties of Czech: Studies in Czech Sociolinguistics. Editions Rodopi. ISBN 978-90-5183-490-1.
- Esposito, Anna (2011). Analysis of Verbal and Nonverbal Communication and Enactment: The Processing Issues. Springer Press. ISBN 978-3-642-25774-2.
- Hajičová, Eva (1986). Prague Studies in Mathematical Linguistics (9th изд.). John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-1527-7.
- Harkins, William Edward (1952). A Modern Czech Grammar. King's Crown Press (Columbia University). ISBN 978-0-231-09937-0.
- Komárek, Miroslav (2012). Dějiny českého jazyka. Brno: Host. ISBN 978-80-7294-591-7.
- Kortmann, Bernd; van der Auwera, Johan (2011). The Languages and Linguistics of Europe: A Comprehensive Guide (World of Linguistics). Mouton De Gruyter. ISBN 978-3-11-022025-4.
- Koudela, Břetislav; et al. (1964). Vývoj českého jazyka a dialektologie (на језику: Czech). Československé státní pedagogické nakladatelství.
- Liberman, Anatoly; Trubetskoi, Nikolai S. (2001). N.S. Trubetzkoy: Studies in General Linguistics and Language Structure. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2299-3.
- Mann, Stuart Edward (1957). Czech Historical Grammar. Helmut Buske Verlag. ISBN 978-3-87118-261-7.
- Mathesius, Vilém (2013). A Functional Analysis of Present Day English on a General Linguistic Basis. De Gruyter. ISBN 978-90-279-3077-4.
- Maxwell, Alexander (2009). Choosing Slovakia: Slavic Hungary, the Czechoslovak Language and Accidental Nationalism. Tauris Academic Studies. ISBN 978-1-84885-074-3.
- Naughton, James (2005). Czech: An Essential Grammar. Routledge Press. ISBN 978-0-415-28785-2.
- Pansofia (1993). Pravidla českého pravopisu (на језику: Czech). Ústav pro jazyk český AV ČR. ISBN 978-80-901373-6-3.
- Piotrowski, Michael (2012). Natural Language Processing for Historical Texts. Morgan & Claypool Publishers. ISBN 978-1-60845-946-9.
- Qualls, Eduard J. (2012). The Qualls Concise English Grammar. Danaan Press. ISBN 978-1-890000-09-7.
- Rothstein, Björn; Thieroff, Rolf (2010). Mood in the Languages of Europe. John Benjamins Publishing Company. ISBN 978-90-272-0587-2.
- Short, David (2009). „Czech and Slovak”. Ур.: Bernard Comrie. The World's Major Languages (2nd изд.). Routledge. стр. 305—330.
- Scheer, Tobias (2004). A Lateral Theory of Phonology: What is CVCV, and why Should it Be?, Part 1. Walter De Gruyter. ISBN 978-3-11-017871-5.
- Stankiewicz, Edward (1986). The Slavic Languages: Unity in Diversity. Mouton De Gruyter. ISBN 978-3-11-009904-1.
- Sussex, Rolan; Cubberley, Paul (2011). The Slavic Languages. Cambridge Language Surveys. ISBN 978-0-521-29448-5.
- Tahal, Karel (2010). A grammar of Czech as a foreign language (PDF). Factum.
- Wilson, James (2009). Moravians in Prague: A Sociolinguistic Study of Dialect Contact in the Czech. Peter Lang International Academic Publishers. ISBN 978-3-631-58694-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Википедија:Транскрипција са чешког језика
- Ústav pro jazyk český – Czech Language Institute, the regulatory body for the Czech language
- Czech National Corpus
- Czech Monolingual Online Dictionary
- Czech Swadesh list of basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
- Basic Czech Phrasebook with Audio
- Pimsleur Czech Comprehensive Course