Пређи на садржај

Чешки језик

С Википедије, слободне енциклопедије
чешки језик
český jazyk, čeština
Говори се у Чешка
мањине:
 Словачка
 Србија
 Немачка
Регионцентрална Европа
Број говорника
13,2 милиона (2017)
латиница (чешка латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Чешка
 Европска унија
Признати мањински језик у
РегулишеИнститут за Чешки језик (чеш. Ústav pro jazyk český)
Језички кодови
ISO 639-1cs
ISO 639-2cze (B)
ces (T)
ISO 639-3ces
Чешки језик у свету
  Службени језик (Чешка)
  Мањине које говоре чешки језик (САД, Канада, Аустрија, Немачка, Хрватска, Словачка)
  Европска унија у којој је чешки језик један од службених језика
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност чешког језика
  Већински језик
  Мањински језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.[2]

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

Ознаке чешког језика, према стандарду за означавање језика (ISO 639) су:

  • Двословна ознака (према ISO 639-1): cs
  • Трословна ознака (према ISO 639-2): cze или ces
  • Трословна ознака (према ISO 639-3): ces
!A a!!Á á!!B b!!C c!!Č č!!D d!!Ď ď!!E e!!É é!!Ě ě!!F f
á dlouhé á čé ďé é dlouhé é ije,
é s háčkem
ef
/a/ // /b/ /ʦ/ /ʧ/ /d/ /ɟ/ /ɛ/ /ɛː/ /ɛ, / /f/
!G g!!H h!!Ch ch!!I i!!Í í!!J j!!K k!!L l!!M m!!N n!!Ň ň
chá í,
měkké í
dlouhé í el em en
/g/ /ɦ/ /x/ /ɪ/ /i:/ /j/ /k/ /l/ /m/ /n/ /ɲ/
!O o!!Ó ó!!P p!!Q q!!R r!!Ř ř!!S s!!Š š!!T t!!Ť ť!!
ó dlouhé ó kvé er es ťé
/o/ // /p/ /kv/ /r/ /ɼ, r̝/ /s/ /ʃ/ /t/ /c/
!U u!!Ú ú!!Ů ů!!V v!!W w!!X x!!Y y!!Ý ý!!Z z!!Ž ž!!
ú dlouhé ú ů s kroužkem dvojité vé iks ypsilon,
tvrdé ý
dlouhé ypsilon zet žet
/u/ // // /v/ /v/ /ks, gz/ /ɪ/ // /z/ /ʒ/

Основне речи

[уреди | уреди извор]
Реч Превод фонетска транскрипција
земља země [ˈzɛmɲɛ]
небо nebe [ˈnɛbɛ]
вода voda [ˈvoda]
ватра (огањ) oheň [ˈoɧɛɲ]
мушкарац muž [ˈmuʃ]
жена žena [ˈʒɛna]
јести jíst [ˈjiːst]
пити pít [ˈpiːt]
велики velký [ˈvɛlkiː]
мали malý [ˈmaliː]
ноћ noc [ˈnoʦ]
дан den [ˈdɛn]
добар дан dobrý den [ˈdobriː dɛn]
добро вече dobrý večer [ˈdobriː vɛʧɛr]
лаку ноћ dobrou noc [ˈdobrou noʦ]
хвала děkuji [ˈɟɛkujɪ]
здраво ahoj


Основне речи и реченице на чешком језику

[уреди | уреди извор]
  • -Zdravím tě, Nazdar,Čau, Ahoj,-(/Zdravim će, Nazdar,Čau, Ahoj!/) - Здраво, Ћао!
  • -Vítáme Vás, Vítejte-(/Vitame Vas, Vitejte!/) -Добродошли
  • - Jak se máš?-(/Јаk si? Jak se maš?/) - Како си?
  • -Co děláš?-(/Co djelaš?/) - Шта радиш?
  • -Jak se jmneuješ?-(/Jak se jmenuješ?/) - Како се зовеш?
  • -Odkud jsi? Jsem z... (/Odkud jsi? Jsem z.../) - Одакле си? Ја сам из..
  • -Těší mě!-(/Tješi mnje!/) - Драги ми је!
  • -Dobré ráno!-(/Dobre rano!/) - Добро јутро!
  • -Dobrý den!-(/Dobri den!/) - Добар Дан!
  • -Dobrý večer!-(/Dobri večer!/) - Добро вече!
  • -Dobrou noc!-(/Dobrou noc!/) – Лаку Ноћ!
  • -Šťastné-(/Stjastne!/) - Срећно!
  • -Chybíš mi!-(/Hibiš mi!/) –Фалиш ми!
  • -Dobrou chuť!-(/Dobrou hutj!/) - Пријатно!
  • -Na zdraví-(/Na zdravi! /) - Живели!
  • -Na zdraví-(/Na zdravi!/) – На здравље!
  • -Možná-(/Možna/) – Можда
  • -Ano-(/Ano/) – Да!
  • -Ne-(/Ne/) – Не!
  • -Vím (/Vim/) – Знам
  • -Ne vím-(/Ne vim/) – Не знам
  • -Promiň -(/Prominj/) – Извини!
  • -Prosím vás-(/Prosim vas/) – Молим вас!
  • -Rozumím-(/Rozumim/) –Разумем!
  • -Ne rozumím-(/Ne rozumim/) –не разумем!
  • -Mluvíte český?-(/Mluvite česki?/) – Причате чешки?
  • -Ano, trochu-(/Ano, trohu/) –Да, мало
  • -Ne, ne mluvím-(/Ne, ne mluvim/) – Не, не причам
  • -Prosím vás mluvte pomaleji-(/Prosim vas mluvte pomaleji/) –Говорите спорије молим вас
  • -Jak se český řekně?-(/Jak se česki ržekne?../) – Како се чешки каже?..
  • -Děkuji (/Djekuji!/) - Хвала!
  • -Děkuji moc krásně!/ Děkuji moc pěkně!-(/Djekuji moc krasnje!,Djekuji moc pjeknje!/) –Хвала веома лепо!
  • -Děkuji pekně/Děkuji krásně-(/Djekuji peknje!,Djekuji krasnje!/) –Хвала лепо!
  • -Není zač! Za málo-(/Nenji zač!/Za malo!) – Нема на чему!
  • -Milují tě!-(/Miluji tje!/) - Волим те!
  • -Kde je prosím záchod/wc?-(/Gde je prosim zahod/wc?/) - Gde je molim vas wc?
  • -Chodíš sem často? (/Hodjiš sem často?/) - Долазиш овамо често?
  • -Kolik to stojí?-(/Kolik to stoji/) - Koliko to košta?
  • -Jeďte/Přijďte-(/Jedjte/Prijdjte) –Идите/Дођите
  • -Brzy se uzdrav!-(/Brzi se uzdrav!/)- Брзо оздрави!
  • -Nechaj me!-(/Nehaj me/)- Остави ме!
  • -Ať se líbí!-(/Aatj se libi/)-Nek ti se svidi
  • -Pusť mě!-(/Pust mje!/) - Пустите ме!
  • -Odpusťte mi to!-(/Odpust mi to! /) –Опростите ми!
  • -Šťastný Nový Rok!-(/Štjastni Novi Rok!/) –sretna nova godina
  • št'astné Vánoce!-(/Štjastne Vanoce!/) - Srećan Božić!
  • -Veselá Štědrá Večer a Šťastné Vánoce!-(/Vesela Šdjedra Večer a Štjastne Vanoce!/) – Весело Бадње Вече и Срећан Божић!
  • -Šťastné a Veselé Velikonoce!-(/Štjastne a Vesele Velikonoce /) – Срећан и Весео Ускрс!
  • -Všechno nejlepší k narozeninám!!-(/Všehno nejlepši k narozenjinam!/) –sve najlepše za rođendan,
  • -Šťastný Svátek a prázdniny!-(/Štjastni Svátek a prazdnjini/) – Срећни празници!
  • -Blahopřejem!/Gratulují!-(/Blahopržejem, Gratuluji/) – Честитам!
  • -Můj respekt-(/Muj respekt/) – С поштовањем, Моје поштовање
  • -Jeden jazyk nikdy nestačí-(/Jeden jazik njigdi nestači/) –Један језик никада није доста

Називи месеца

[уреди | уреди извор]

Чешки језик користи називе месеца који су различити од српског језика, а слични хрватском језику.

Srpski Češki Hrvatski
Јануар Leden Siječanj
Фебруар Únor Veljača
Март Březen Ožujak
Април Duben Travanj
Мај Květen Svibanj
Јун Červen Lipanj
Јул Červenec Srpanj
Август Srpen Kolovoz
Септембар Září Rujan
Октобар Říjen Listopad
Новембар Listopad Studeni
Децембар Prosinec Prosinac

Чешки језик има седам падежа, исто као и српски језик. Речи имају сличне наставке.

Падеж Српски Чешки
Номинатив Петар Petr
Генитив Петра Petra
Датив Петру Petru
Акузатив Петра Petra
Вокатив Петре Petře
Локатив Петру Petru
Инструментал Петром Petrem

Речи чешког порекла у другим језицима

[уреди | уреди извор]
  • кварк
  • пиштољ
  • робот
  • трабант
  • душек
  • трафика

Чешки језик као мањински и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима

[уреди | уреди извор]

Чешки језик је кроз ратификацију Европске повеље о регионалним или мањинским језицима препознат као мањински у чак 6 држава Европе: Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Пољска, Румунија и Словачка.

У Србији чешки језик није заштићен Европском повељом, пошто је Србија није ратификовала за чешки, али он има статус у складу за домаћим законима и службени је језик у Општини Бела Црква, у Војводини.

Чешки језик у Србији

[уреди | уреди извор]
Бела Црква је једина општина у Војводини у којој је чешки службени језик (светлоплаво)

Чешки језик је у Србији у службеној употреби само у општини на крајњем истоку Војводине - у Белој Цркви.

Чешки језик се у Србији од установа чији је оснивач држава изучава на Филолошком факултету у Београду, а од пре неколико година се учи и 4 државне основне школе у Јужнобанатском округу: 3 у општини Бела Црква и једној школи у суседној Општини Ковин.

Осим тога, у организацији Јужноморавског краја чешки језик се факултативно учи и у Другој крагујевачкој гимназији, а у чешким удружењима у региону Јужног Баната већ годинама делује учитељ чешког, кога је изаслала Чешка Република. Од пролећа 2017. чешки језик се учи и на курсу у београдском Чешком дому, чиме је на неки начин обновљен рад чешке школе која је до 60-тих година деловала у Београду у Чешком дому и у којој се целокупна настава одвијала на чешком.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]