Fosfatidinska kiselina
Изглед
Fosfatidinske kiseline (PA) su kiselinske forme fosfatidata, dela običnih fosfolipida, glavnih konstituenata ćelijskih membrana. Fosfatidinske kiseline su najjednostavniji diacil-glicerofosfolipidi.[1]
Struktura
[уреди | уреди извор]Fosfatidinska kiselina se sastoji od glicerolne osnove, sa u opštem slučaju zasićenom masnom kiselinom vezanom za ugljenik-1, nezasićenom masnom kiselinom na ugljeniku-2, i fosfatnom grupom na ugljeniku-3.[1][2]
Formiranje i degradacija
[уреди | уреди извор]Pored de novo sinteze, fosfatidinska kiselina se može formirati na tri načina:
- Fosfolipazom D (PLD), putem hidrolize P-O veze fosfatidilholina, čime se formira PA holin.[3]
- Fosforilacijom diacilglicerola (DAG) posredstvom DAG kinaze (DAGK)
- Acilacijom lizofosfatidne kiseline pomoću lizoPA-aciltransferaze (LPAAT); to je najčešći metabolički put.[4]
Fosfatidinska kiselina se razgrađuje konverzijom u DAG dejstvom lipidnih fosfatnih fosfohidrolaza[5][6] ili u lizo-PA pomoću fosfolipaze A (PLA).
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б William W. Christie (4. 10. 2009). „Phosphatidic Acid, Lysophosphatidic Acid and Related Lipids”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2004. г. Приступљено 5. 11. 2009.
- ^ Schroeder, R.; London, E.; Brown, D. (1994). „Interactions between saturated acyl chains confer detergent resistance on lipids and glycosylphosphatidylinositol (GPI)-anchored proteins: GPI-anchored proteins in liposomes and cells show similar behavior”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 91 (25): 12130—12134. Bibcode:1994PNAS...9112130S. PMC 45390 . PMID 7991596. doi:10.1073/pnas.91.25.12130.
- ^ Liscovitch M, Czarny M, Fiucci G, Tang X (2000). „Phospholipase D: molecular and cell biology of a novel gene family”. Biochem. J. 345 Pt 3 (3): 401—15. PMC 1220771 . PMID 10642495. doi:10.1042/0264-6021:3450401.
- ^ Devlin, T. M. 2004. Bioquímica, 4ª edición. Reverté, Barcelona. ISBN 84-291-7208-4
- ^ Brindley DN, Waggoner DW (1996). „Phosphatidate phosphohydrolase and signal transduction”. Chem. Phys. Lipids. 80 (1–2): 45—57. PMID 8681429. doi:10.1016/0009-3084(96)02545-5.
- ^ Brindley DN, Waggoner DW (1998). „Mammalian lipid phosphate phosphohydrolases”. J. Biol. Chem. 273 (38): 24281—4. PMID 9733709. doi:10.1074/jbc.273.38.24281. Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г. Приступљено 01. 10. 2012.