свадба
Изглед
свадба
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | свадба | свадбе |
Генитив | свадбе | свадба / свадби |
Датив | свадби | свадбама |
Акузатив | свадбу | свадбе |
Вокатив | свадбо | свадбе |
Инструментал | свадбом | свадбама |
Локатив | свадби | свадбама |
Именица
свадба, ж
Категорије:
- [2.1.] об.
Облици:
Слогови: сва-дба, мн. сва-дбе
Значења:
Порекло:
- [1.1.] из праславенског:
Примери:
- [1.1.] То̏ је пра̏ва сва̏дба би́ла. Добринци [1]
- [1.2.] На сва̏дбе до зо́ре се се̏дало. Павлиш [1]
- [1.3.] Смо би́ли на сва̏дбу у Ко̏нак, се жѐнио мо̑г чо̀века сино́вац, па смо о̀стали пе̑[т] да́на. Бока [1]
- [1.4.] Сва̏дба је би́ла ве̏лика. Нови Сад [1]
- [1.5.] Ме̏не су у̏дали бе[з] сва̏дбе за напушћени́ка. [3] [4] Банатска Паланка, Врдник, Сремска Каменица, Буђановци, Краљевци, Бегеч, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Меленци, Житиште, Јаша Томић, Шурјан, Арадац, Неузина, Вршац, Избиште, Јасеново, Крушчица, Деска, Ченеј [1]
- [1.6.] О̏нда до̑ђе сва̀дба. Сомбор, Ново Милошево [1]
- [1.7.] Па по̏сле до̑ђу њего̏ви, па се дари́ваду и по̏сле пра̏ву сва́дбу. Избиште [1]
- [1.8.] Други дан свадбе много је веселији и занимљивији за свадбаре, те га називају „велика свадба”. [5] Иђош, Ново Милошево, Велики Гај [1]
- [1.9.] У Црепаји други дан свадбе зову „мала свадба”. [5] Црепаја [1]
- [2.1.] О̀не су узнѐмирене, спре̏мљене за сва̏дбу. [6] Дебељача, Вашица [1]
Изрази:
- [1.10.] Ја̑ осва̏дби, ти̑ о бра̏дви ("говорим о једном, а ти о сасвим другом"). Јаша Томић, Шурјан, Бока, Неузина [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] свадбарски
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 30, 51.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 381.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ 5,0 5,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).