Пређи на садржај

Гватемала

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Репúблица де Гуатемала
Република Гватемала
Гесло: нема
Химна: "Гуатемала Фелиз"
Главни градГуатемала Цитy
Службени језицишпањолски
Леадерс
Утемељењеод Шпањолске
15. рујна, 1821.
Површина
• Воде (%)
0,4
Становништво
• Попис из 2004
14.655.189 (62.)
• Густоћа
119 /км2
Валутагватемалски qуетзал
Временска зона-6
Позивни број502
ИСО 3166 код[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена.гт

Република Гватемала је држава у Средњој Америци, излази на Тихи оцеан и Карипско море. На копну граничи са четири државе: Мексиком, Белизеом, Хондурасом и Салвадором.

Хисторија Гватемале

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Хисторија Гватемале

На највећем дијелу садашње Гватемале се налазила индијанска цивилизација Маја, наводно чак 2000 година прије доласка конквистадора. Шпанац Педро де Алварадо брутално је покорио индијанце 1523-1527.

Године 1821. шпански велепосједници су се, по узору на друге колоније, побунили против шпанске власти и прогласили независност. Године 1822. Гватемала прикључила новоствореном Мексичком царству, да би годину дана касније напустила ту творевину и створила Уједињене провинције Централне Америке. Нова федерација се распала године 1840. и отада Гватемала постоји као самостална држава.

Гватемала је у 20. вијеку дошла под доминацију америчких пословних интереса, најчешће уобличених у твртки Унитед Фруит. Покушај љевичарске владе Јацоба Арбенза Гузмана да почетком 1950-их уведе социјалне реформе на рачун америчких фирми је за вријеме хладног рата од америчке владе протумачен као увођење комунизма у западну хемисферу. ЦИА је због тога године 1954. организирала пуч који многи држе најспектакуларнијом и једном од најуспјешнијих акција у хисторији те организације.

У самој Гватемали се УРНГ - љевичарски покрет који ће од године 1960. против десничарске владе водити грађански рат. Влада ће током слиједећих десетљећа, уз обилну америчку војну и сваку другу помоћ, користити борбу против гериле као изговор за брутално етничко чишћење индијанског становништва. Рат је, уз међународно посредовање, завршен тек године 1996.

Гватемала је дуго времена водила територијални спор с Великом Британијом око Британског Хондураса, територија који држи својим. Због тога је тек године 1991. признала независност сусједног Белизеа, али двије државе имају још гомилу неријешених територијалних питања.

Политика Гватемале

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Политика Гватемале

Гватемала је, по уређењу, предсједничка парламентарна демократија, на челу са предсједником државе, који је уједно и премијер Владе. Уређен је вишестраначки систем. Извршну власт има Влада. Законодавну власт дијеле Влада и Конгрес Републике као парламент. Постоји и независна судска власт. Од 14. јануара 2008, на мјесту предсједника Гватемале налази се Áлваро Цолом.

У међународним односима, Гватемала има сталног представника при Уједињеним народима, у виду сталне мисије, а предсједава и Карипском и средњеамеричком групом.[1][2]

Административна подјела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Департмани Гватемале
Департмани у Гватемали

Гватемала је подијељена на 22 департмана (департаментос) и на 332 опћине (муниципиос).

Департмани у Гватемали су:

  1. Алта Верапаз
  2. Баја Верапаз
  3. Цхималтенанго
  4. Цхиqуимула
  5. Петéн
  6. Ел Прогресо
  7. Ел Qуицхé
  8. Есцуинтла
  9. Гуатемала
  10. Хуехуетенанго
  11. Изабал
  1. Јалапа
  2. Јутиапа
  3. Qуетзалтенанго
  4. Реталхулеу
  5. Сацатепéqуез
  6. Сан Марцос
  7. Санта Роса
  8. Сололá
  9. Суцхитепéqуез
  10. Тотоницапáн
  11. Зацапа

Државна власт у Гватемали је веома централизована. Већина саобраћаја, комуникација, привреде, политике и многих културних активности концентрисана је у главном граду Гуатемала Цитyју. Постоји само један аутопут који повезује веће градове у земљи. Нека насеља на обали су повезана само морским путем с остатком земље.

Привреда

[уреди | уреди извор]
Тржница у Гватемали

Према подацима ЦИА, Гватемала има БДП по глави становника од 5.000 америчких долара. Међутим, ова земља у развоју још увијек има многе социјалне проблеме и сматра се једном од десет најсиромашнијих земаља Латинске Америке.[3] Расподјела прихода је веома неуједначена са око 29% укупног становништва испод границе сиромаштва[4] са око 400.000 незапослених односно 3,2%.

Донације из дијаспоре нарочито Гватемалаца који живе у САД, чине највећи извор страних прихода, чак више него приходи од извоза и туризма заједно.[3] У посљедњих неколико година веома много је порастао извоз нетрадиционалних производа, на укупно 53% цјелокупног извоза. Међутим, главни извозни производи је кафа чији је Гватемала највећи извозник Централне Америке [5] . Осим тога извоси се тропско воће, памук, шећерна трска, поврће, цвијеће, одјећа и слично.

Бруто домаћи производ (БДП) усклађен по куповној моћи у 2006. години се процјењује на око 61,38 милијарди УС$. Највише БДП се односи на сектор услуга (58,7%), док пољопривреда учествује са 22,1%. Индустија учествује у укупном БДП Гватемале са само 19,1%. Највише запослених је у пољопривреди, око 50%[3], а сектор пољопривреде учествује у укупном извозу око 40%. У 2006 години стопа инфлације је била 5,7%.

Након завршетка грађанског рата, поновно су почеле стране инвестиције у привреду Гватемале, а туризам је почео доносити све више прихода. У марту 2005 Конгрес Гватемале је прихватио чланство земље у ЦАФТА (Централно америчка зона слободне трговине).[6] Поред тога, Гватемала има споразуме о слободној трговини са Тајваном и Колумбијом.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Гватемала има око 17.000 км изграђених путева, од којих су око 3.000 асфалтирани. Најважнија саобраћајница иде од границе са Мексиком, преко главног града и у правцу Салвадора. Жељенички саобраћај одвија се у јужном дијелу земље са трасом од укупно 953 км. Најважније луке су Пуерто Бариос на обали Карипског мора и Сан Јосé на обали Тихог океана. У близини главног града налази се аеродром Ла Аурора.[5]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Дјевојчице из Гватемале у Цхицхицастенанго-у

По процјенама ЦИА, Гватемала има 13.002.206 становника (јули 2008). Већина становништа су местици (локални шпански назив Ладино), мјешавина шпанских досељеника и амероиндијанаца. Местици и бијели досељеници из Европе (углавном Шпанци, али и Нијемци, Енглези, Италијани) чине 59,4% укупног становништва. Амероиндијанску популацију чине бројна старосједилачка племена К'ицхе 9.1%, Каqцхикел 8.4%, Мам 7.9% и Q'еqцхи 6.3%. Осталих племена, од којих су многи потомци Маја, има 8,6% становништва, док је 0,3% осталих.[3] Постоје и многобројне мале заједнице, попут Гарíфуна, потомака афричких робова који живе у Ливингстону и Пуерто Барриосу, као и других црнаца и мулата. Овдје живе и потомци Арапа, углавном поријеклом из Либана и Сирије, те бројни Кинези. У главном граду, живи и значајна корејска заједница од око 50.000 Корејанаца.[7] 3 186 429 гватемалских држављана говори неким од индијанских језика као материнским (42.8% од укупног становништва), а најраспрострањенији је к'ицхе' мајански (1 000 000).

По подацима из 1900 године, Гватемала је имала само 885.000 становника.[8] Током 20. вијека, број становништва је брзо растао, најбрже од свих земаља Новог свијета. Стална емиграција становништва, нарочито у САД, довела је до бројне дијаспоре нарочито у Калифорнији, Флориди, Иллиниосу, Тексасу и другим државама, поготово од 1970тих и избијања грађанског рата.[9]

Дијаспора

[уреди | уреди извор]

Грађански рат је присилио многе Гватемалце да напусте своју земљу. Највећа дијаспора се налази у САД-у, а процјене се крећу од 480.000[10] до 1 милиона.[11] Тешкоће при процјени гватемалске дијаспоре су због чињенице да је велики број избјеглица узео држављанства земаља у којима живе или очекују свој статус у земљи домаћину.[12] Процјене броја избјеглих Гватемалаца по земљама приказане су у табели:

Држава Број
Сједињене Америчке Државе САД од 489.426 до 1.102.090
Мексико Мексико од 23.529 до 190.000
Белизе Белиз 14.693
Канада Канада 34.665[13]
Њемачка Њемачка 5.989
Хондурас Хондурас 5.172
Салвадор Салвадор 4.209
Шпанија Шпанија 5.000[14]

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Земљопис Гватемале
Карта Гватемале
Горје Гватемале
Ријека Усумацинта, граница између Мексика и Гватемале

Укупна површина земље је 108.890 км2, односно преко два пута већа од Босне и Херцеговине. Гватемала је претежно планинска земља, осим у јужном приобалном подручју и крајњем сјеверу земље гдје се налази равничарски департман Петéн. Два планинска ланца који се пружају од запада ка истоку дијеле земљу на три главна подручја: горје, приобално подручје Тихог океана јужно од горја и подручје Петéна сјеверно од планина. Највећи градови у Гватемали се налазе претежно у приобалним крајевима и у горју, док је Петéн релативно слабо насељен. Ова три подручја имају доста различиту климу, надморску висину и пејсаж, с великим контрастима између топлих и влажних низија и хладнијих и сушнијих планина. Највиша тачка у земљи је 4.211 метара висок Волцáн Тајумулцо.

Све ријеке пацифичког слива су доста кратке и плитке, док су ријека које припадају карипском сливу и сливу Мексичког заљева доста дуже и дубље, укљујући ријеке Полоцхиц и Дулце, које се улијевају у језеро Изабал. Осим њих, ријеке Монагуа и Сарстúн чине границу према Белизу, док ријека Усумацинта чини границу између Петéна и мексичке покрајине Цхиапас.

Дуго времена Гватемала је имала претензије на дио територије сусједног Белиза, раније као шпанске колоније, данас као независне државе у саставу Цоммонwеалтха, који признаје краљицу Елизабету II као поглавара државе. Гватемала је признала независност Белиза тек 1990 међутим до данас нису прецизно усаглашене границе између ових земаља, а тренутно се воде преговори уз посредовање Цоммонwеалтха и Организације америчких држава (Организатион оф Америцан Статес).[15][16]

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у департману Петéн је влажна тропска клима без сушних периода, са просјечном годишњом температуром од 28 °Ц. У високом подручју долази до сушних периода који могу трајати до шест мјесеци. Са порастом надморске висине, температура пада, тако да на надморској висини од 1.500 м просјечна темпетарура је само 13 °Ц.

Подаци о клими у Гуатемала Цитyју [5]
Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун. Јул. Ауг. Сеп. Окт. Нов. Дец.
Просјечна температура °Ц 17,3 18,5 20,5 21,3 22,3 21,5 20,5 20,8 20,8 20,0 18,5 17,5
Количина падавина мм 8 3 13 31 152 274 203 198 231 173 23 8
Број сунчаних сати х/дану 5,1 5,2 4,9 3,5 2,7 1,4 1,5 1,4 1,8 1,8 3,0 4,9

Природне катастрофе

[уреди | уреди извор]
Рушевине у Гватемала Цитyју након потреса 4. фебруара 1976

Положај Гватемале између Карипског мора и Тихог океана је честа мета урагана попут урагана Митцх 1998 и урагана Стан у октобру 2005, који су однијели више од 1500 жртава. При урагану, много већа штета настаје од поплава и одрона, него од самог вјетра. Уздуж планинског ланца који пролази кроз Гватемалу, налази се граница између Карипске и Сјеверноамеричке тектонске плоче. Овај расјед између плоча је одговоран за многе разорне потресе у хисторији Гватемале, укључујући и потрес од 7,5 степени који се десио 4. фебруара 1976 са више од 25 хиљада погинулих. Поред тога, недалеко од обале Тихог океана, налази се средњоамеричка бразда, гдје такозвана Кокосова плоча (Цоцос Плате) тоне испод Карипске плоче, производећи снажну вулканску активност. На подручју Гватемале налази се укупно 37 вулкана, од којих су четири активна: Пацаyа, Сантиагуито, Фуего и Тацанá.

Биолошка разноликост

[уреди | уреди извор]

Земља има 14 екорегије, почев од шума мангрова, до различитих океанских екосистема. По процјенама, Гватемала има 252 мочваре, укључујући пет језера, 61 лагуну и 100 ријека.[17] Национални парк Тикал је први такве врсте на УНЕСЦО-вом списку свјетске баштине. Такођер, Гватемала има изразито богану фауну. Познато је 1246 различитих врста у земљи, од којих су 6,7% ендемске врсте док их се 8.1% сматра угорженим. Од биљних врста, нађена је 8681 различита врста биљака, од којих су 13,5% ендемске. Велике површине Гватемале спадају у заштићена подручја од прве до пете категорије по ИУЦН класификацији.

Култура

[уреди | уреди извор]
Традиционални ткани теписи

У Гуатемала Цитyју налазе се бројне националне библиотеке и музеји, као што су Државна архива Гватемале, Национална библиотека и Музеј археологије и етнологије, који садржи бројне експонате из доба Маја. Такођер, постоје бројни приватни музеји, попут Иxцхела, који се орјентисао на текстил и Попол Вух, који чува многе мајанске проналаске. Оба ова музеја смјештена су у кампусу универзитета Универсидад Францисцо Марроqуíн. Готово свака од 329 опћине у земљи има неки мањи музеј.

Књижевност

[уреди | уреди извор]

Књижевност Гватемале постаје позната већ почетком 19-ог стољећа. Оснивач се сматра пјесник и лиричар Јосé Батрес Монтúфар. Хисторијским романима постаје познат Енриqуе Гóмез Царилло, припадник модернизма са краја 19-ог стољећа. Магични и фантазијски елементи у нарацији типични за књижевност Јужне Америке, представљани су у романима Рафаела Арéвало Маритеназа, са почетка 20-ог стољећа.. Гватемалска национална награда за књижевност је једна од највиших награда које се додјељују неком писцу. Додјељује је Министарство за културу и спорт сваке године почев од 1988. Гватемалски писац Мигуел Áнгел Астуриас је добитник Нобелове награде за књижевност 1967. Између осталих, написао је чувену књигу Ел Сеñор Пресиденте (босански: Господин Предсједник), новелу која је заснована на владавини Мануела Естрада Цабрера.

Музика

[уреди | уреди извор]
Музичари у Антигуа Гуатемали.

Музика Гватемале је спој многих музичких стилова и израза. У иконографији је много документовано да је Мајанска цивилизација имала доста богату музичку традицију. Гватемала је било једно од првих подручја Новог Свијета у који је продрла европска музика, почев од 1524. Национални инструмент, маримба, уткан је у богати репертоар многих извођача а популаран је већ више од једног вијека. Активне су многе музичке групе које свирају разне жанрове музике, од карипске музике, салсе, пунте, латино-попа до мариачија. Постоји и правац роцк музике познат као роцк ен Еспаñол (Шпански роцк)

Језик

[уреди | уреди извор]

Иако је шпански језик званични језик земље, њим не говори сво старосједилачко становништво, нити је најчешће у употреби као други језик. Постоји признати 21 различити мајански језик, нарочито у сеоским подручјима као и неколико немајанских амероиндијанских језика, попут старосједилачких Xинцал и Гарифуна језика, језика из породице Араwакан језика, којима се говори у подручју карипске обале. Декретом 19-2003, званичним законским актом, 23 језика су призната као државни језици.[18]

Језик Име Породица језика Број говорника
у Гватемали 		Говорно подручје
Ацатецо   Маyа: Кањобал-Цхуј 39.826 Сан Мигуел Ацатáн
Агуацатецо Аwакатеко Маyа: Qуицхé-Мам 34.476 Западни Хуехуетенанго
Цакцхиqуел Каqцхикел Маyа: Qуицхé-Мам 1.002.790 Лаго де Атитлáн и Сололá
Цхортí Цх'орти' Маyа: Цхол-Тзелтал 74.600 у јужном равничарском дијелу Гватемале (Цопáн)
Цхуј Цхуј Маyа: Кањобал-Цхуј 85.002 Хуехуетенанго
Итзá Итзá Маyа: Yуцатáн 1.783 око језера Петéн
Иxил Иxил Маyа: Qуицхé-Мам 130.773 Ел Qуицхé
Јацалтецо Попти' (Абxубал) Маyа: Кањобал-Цхуј 83.814 Јацалтенанго
Кањобал Q'ањоб'ал Маyа: Кањобал-Цхуј 205.670 Хуехуетенанго
Кекцхí Q'еqцхи' Маyа: Qуицхé-Мам 711.523 Алта Верапаз до Лаго Изабал
Мам Мам (Qyоол) Маyа: Qуицхé-Мам 1.094.926 Хуехуетенанго
Мопан Мопан Маyа: Yуцатáн 13.077 јужни Петéн
Поцомам Поqомам Маyа: Qуицхé-Мам 127.206 око Гуатемала-Цитyја и Јалапа
Поцомцхí Поqомцхи' Маyа: Qуицхé-Мам 259.168 око Гуатемала-Цитyја и Јалапа
Qуицхé К'ицхе' Маyа: Qуицхé-Мам 1.842.115 Ел Qуицхé, Тотоницапáн, Сололá и Qуетзалтенанго
Сацапултецо   Маyа: Qуицхé-Мам 42.204 Ел Qуицхé
Сипацапенсе   Маyа: Qуицхé-Мам 5.944 Сан Марцос
Тацанецо   Маyа: Qуицхé-Мам 20.000 Тацанá (Сан Марцос)
Тецтитецо   Маyа: Qуицхé-Мам 4.755 Тецтитáн
Тзутухил Тз'утујил Маyа: Qуицхé-Мам 156.333 Сантиаго Атитлáн
Успантецо   Маyа: Qуицхé-Мам 21.399 Ел Qуицхé
Гарíфуна   Араwак 6.539 Изабал
Xинца   Xинца 297 Јутиапа
Qуинцо   Qуинцо 123 Изабал

(Подаци из: Тзиан, Леополдо (1994.): Маyас y ладинос ен цифрас. Ел цасо де Гуатемала[19])

Језична карта Гватемале

Мировни споразум потписан у децембру 1996. године омогућио је превођење неких званичних докумената и гласачког материјала на неколико старосједилачких језика и омогућио да се у судским и административним пословима пружи могућности нешпанским говорницима пријевод на матерње језике. Данас је заступљено образовање на два до чак пет језика за сво старосједилачко становништво које то жели, укључујући и шпански језик.

Вјера

[уреди | уреди извор]

По вјерској припадности, 50-60% становништва су католици. Око 40% су протестанти, а 1% становништва слиједи древна мајанска вјеровања.[20] У вријеме колонијализма, једина званична религија било је католичанство. Међутим, у протеклим десетљећима све више се шири протестантизам, већином евангелизам и пентекостализам. Често се традиционална мајанска вјеровања и обичаји мијешају са католичким, што се феномен познат као синкретизам.

Обичаји и практиковање традиционалне мајанске религије је у порасту, што је резултат културолошке и вјерске заштите која је постигнута потписивањем мировног споразума. Влада је покренула политику омогућавања изградње олтара на свим рушевинама мајанских храмова у земљи, тако да се тамо одржавати традиционалне церемоније. Постоји и мала јеврејска заједница, која броји између 1.200 и 2.000 јевреја.[21] Такођер, има и мањи број муслимана (1.200) и будиста (9.000-12.000)[22], те припадника других религија и атеиста.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Држава финансира бројне јавне основне и средње школе, које су бесплатне, иако одређене трошкове одјеће, књига, образовног материјала и пријевоза ученика сносе ученици, што смањује доступност школовања сиромашнијим слојевима становништва. Многа дјеца са средњем и вишим животним стандардом похађају приватне школе. Земља има један јавни универзитет (Универсидад де Сан Царлос де Гуатемала или УСАЦ) те девет приватних. УСАЦ је један од првих универзитета у Америци. Званично је проглашен универзитетом 31. јануара 1676 краљевским декретом шпанског краља Карла II. Само 69,1% становништва старијег од 15 година је писмено, што је најнижа стопа писмености у Средњој Америци, али се сматра да ће се ово значајно побољшати у наредних десет година.[23]

Филателија

[уреди | уреди извор]

Прва поштанска марка Гватемале изашла је 1. марта 1871. године. Серија од четири марке приказује стари грб Гватемале. Номиналне вриједности су 1, 5, 10 и 20 центавоса. Прва марка је жутосмеђе боје и штампана је у Паризу. Гватемала је од 1. аугуста 1881. године чланица Свјетског поштанског савеза.[24]

Новац

[уреди | уреди извор]

Валута у Гватемали је од 1927. године Qуетзал ГТQ које се састоји од 100 центавоса.

  • од 1927. године 1 Qуетзал ГТQ = 100 центавоса
  • до 1927. године 1 Песо = 8 Реалес = 100 центавоса

Спорт

[уреди | уреди извор]

Ногомет

[уреди | уреди извор]

Ногометна репрезентација Гватемале учествује од 1958. године у Квалификацијама за свјетско првенство у ногомету. До сада се нису успјели квалифицирати на завршни турнир. У квалификацијама за Свјетско првенство 2010. године у Јужној Африци, репрезентација Гватемале испала је у трећој рунди.

Најзначајнији успјех је освојено четврто мјесто 1996. године на Ногометном првенству Средње и Сјеверне Америке (ЦОНЦАЦАФ)

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Гватемала је учествовала, са прекидима на љетним олимпијским играма 12 пута од 1956. године. До 2008. године, спортисти из Гватемале нису освојили ни једну медаљу на олимпијским такмичењима. На зимским олимпијским играма Гватемала је наступила само једанпут и то 1988 године. Скраћеница медународног олимпијског комитета за Гватемалу је ГУА.

Празници у Гватемали

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Мисион Перманенте де Гуатемала анте лас Национес Унидас”. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-25. Приступљено 2009-04-19. 
  2. ↑ „унелецтионс.орг”. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-16. Приступљено 2009-04-19. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 „Гуатемала, Wорлд Фацтбоок, ЦИА”. Архивирано из оригинала на датум 2015-10-02. Приступљено 2009-04-19. 
  4. ↑ „Повертy, хунгер анд фоод сецуритy ин Централ Америца анд Панама”. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-28. Приступљено 2021-08-28. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Харенберг Лäндерлеxикон, Харенберг Леxикон Верлаг Дортмунд 1998., ИСБН 3-611-00681-5 ((де))
  6. ↑ "Гуатемала Репорт 2006: Суммарy Ревиеw" Амнестy Интернатионал, 2006.
  7. ↑ пренсалибре.цом
  8. ↑ „Статистике становништва”. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-22. Приступљено 2009-04-19. 
  9. ↑ Статистички подаци о имиграцији
  10. ↑ Попис становништва 2000, (2000 У.С. Ценсус)
  11. ↑ „Смитх, Јамес: ДРЦ Мигратион, Глобалисатион анд Повертy, Глобал Лабоур Мобилитy, 2006”. Архивирано из оригинала на датум 2016-12-27. Приступљено 2009-04-19. 
  12. ↑ „Мултицултурал Цанада”. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-20. Приступљено 2009-04-19. 
  13. ↑ www.yорку.ца
  14. ↑ „Гватемалска амбасада у Шпанији”. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-25. Приступљено 2009-04-19. 
  15. ↑ http://www.asil.org/insights/insigh59.htm ОАС Медиатес ин Белизе-Гуатемала Бордер Диспуте, Америцан Социетy оф Интернатионал Лаw, АСИЛ Инсигхтс
  16. ↑ Хисториа Генерал де Гуатемала, ИСБН 84-88622-07-4
  17. ↑ „www.иуцн.орг”. Архивирано из оригинала на датум 2006-04-06. Приступљено 2009-04-19. 
  18. ↑ „Закон о државним језицима, декрет 19-2003, Конгрес Републике Гватемале, 2003”. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-27. Приступљено 2009-04-19. 
  19. ↑ Тзиан, Леополдо (1994.): Маyас y ладинос ен цифрас. Ел цасо де Гуатемала ИСБН 84-89451-02-8
  20. ↑ www.стате.гов, 2006
  21. ↑ www.стате.гов, 2007
  22. ↑ „www.религиоусинтеллигенце.цо.ук”. Архивирано из оригинала на датум 2009-10-23. Приступљено 2009-04-19. 
  23. ↑ „ЛА Литерацy Ратес, септембар 2006, УНЕСЦО Институт за статистику”. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-06. Приступљено 2009-04-19. 
  24. ↑ МИЦХЕЛ Üберсее-каталог, Норд- унд Миттеламерика 2000, Сцхwанбергер Верлаг ГмбХ, Мüнцхен ИСБН 3-87858-753-8 ((де))

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Gvatemala&oldid=42272058”