Пређи на садржај

Г20 индустријски развијених земаља

С Википедије, слободне енциклопедије
Сви лидери на Г20 2021. у Риму
Индустријски најразвијеније земље
  Државе чланице Г20
  Државе чланице ЕУ, нису појединачно представљене
  Државе гости
Датум оснивања26. септембар 1999.; пре 25 година (1999-09-26)
2008. (2008) (шефови држава/шефови влада самити)
НаменаОкупљања системски важне индустријализоване и економије у развоју ради расправе о кључним питањима у глобалној економији.[1]
Чланови
20 чланова
ПредседникЛуиз Инасио Лула да Силва (2024)
Број запосленихНема[2]
Веб-сајтG20.org

Г20 (Група 20) је неформални форум 19 држава са најразвијенијим економијама у свету, Европска унија и Афричка унија. Овај форум ради на решавању великих питања везаних за глобалну економију, попут међународне финансијске стабилности, ублажавања климатских промена и одрживог развоја.[3] Државе Г20 заједно чине 90% светског БДП-а, 80% светске трговине и две трећине популације у свету. У 2019. години председавање Групом 20, по први пут је преузео Јапан, а јапански премијер Шинзо Абе је њен председник. Ова држава је и организатор Самита Г20 у Осаки у јуну 2019. године.[4]

Г20 се састоји од већине великих светских економија, укључујући индустријски развијене земље и земље у развоју. Група заједно чини око 90 одсто бруто светског производа (GWP),[5] 75-80 одсто међународне трговине,[A 1] две трећине светске популације,[2] и отприлике половине светске површине земљишта.

Г20 је основан 1999. године као одговор на неколико светских економских криза. Од 2008. године група се састаје најмање једном годишње, а на самитима учествују шефови владе или државе сваког члана, министар финансија, министар иностраних послова и други високи званичници; ЕУ представљају Европска комисија и Европска централна банка.[6][7][B 1] Друге земље, међународне организације и невладине организације се позивају да присуствују самитима, неке на сталној основи.

На самиту 2009. Г20 је себе прогласила примарним местом међународне економске и финансијске сарадње.[8] Углед групе је порастао током наредне деценије, а аналитичари је препознају као чиниоца са значајним глобалним утицајем;[9] она је исто тако критикована због ограниченог чланства,[10] недостатка овлашћења за спровођење,[11] и наводног подривања постојећих међународних институција.[10] Самити често бивају праћени протестима, посебно од стране група против глобализације.[12][13]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Г20 је најновија у низу иницијатива након Другог светског рата усмерених на међународну координацију економске политике, која укључује институције попут „Бретонвудских близанаца“, Међународног монетарног фонда и Светске банке, и онога што је сада Светска трговинска организација.[14]

Г20 је наговештен на самиту Г7 у Келну у јуну 1999. године, а формално је успостављен на састанку министара финансија Г7 26. септембра 1999. са инаугурационим састанком од 15. до 16. децембра 1999. у Берлину. Канадски министар финансија Пол Мартин изабран је за првог председника, а немачки министар финансија Ханс Ајкел био је домаћин инаугурационог састанка.[15]

У извештају Колина И. Брадфорда и Јоханеса Ф. Лина са Брукингсовог института из 2004. године наводи се да је група основана првенствено на иницијативу Ајкела, тадашњег председника Г7.[16] Међутим, Брадфорд је касније описао тадашњег министра финансија Канаде (и будућег премијера Канаде) Пола Мартина као „кључног архитектуру формирања Г-20 на нивоу министра финансија”, и као особу који је касније „предложила да Земље Г-20 пређу на самите на нивоу лидера”.[17] Канадски академски и новинарски извори такође су идентификовали Г20 као пројекат који су покренули Мартин и тадашњи министар финансија САД Лари Самерс.[18][19][20][21] Сви признају, међутим, да су Немачка и Сједињене Државе одиграле кључну улогу у остваривању своје визије.

Мартин и Самерс осмислили су Г20 као одговор на низ великих криза дуга које су се прошириле на тржиштима у развоју крајем 1990-их, почевши од кризе мексичког пезоса, а затим је уследила финансијска криза у Азији 1997. године, руска финансијска криза 1998. године, и то је на крају утицало на Сједињене Државе, најпроминентније у облику колапса истакнутог хеџ фонда Дугорочног менаџмента капитала у јесен 1998.[18][19][20] То је илустровало да у свету који се брзо глобализује, Г7, Г8 и Бретонвудски систем неће моћи да обезбеде финансијску стабилност, те су они осмислили нову, ширу сталну групу великих светских економија која ће дати глас и нове одговорности у пружању исте.[18][20]

О чланству у Г20 одлучивали су Ајкелов заменик Кајо Кох-Весер и Самерсов заменик Тимоти Гајтнер. Према политичком економисти Роберту Вејду:

„Гајтнер и Кох-Весер су ревидирали списак земаља и извели закључак: Канада унутра, Португал напоље, Јужна Африка унутра, Нигерија и Египат напоље и тако даље; они послали су своју листу другим министарствима финансија Г7; и позив за првом састанак је послат.”"[22]

Земље чланице

[уреди | уреди извор]

Чланови Г20 земаља су министри финансија и гувернера националних банака 19 земаља и гувернера Европске централне банке:

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ If excluding EU intra-trade, 75 percent.
  1. ^ Summits were biannual in 2009 and 2010; since the November 2011 Cannes summit, G20 summits have been annual.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „"FAQ #5: What are the criteria for G-20 membership?"”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2009. г. Приступљено 21. 2. 2013. . G20.org..
  2. ^ а б „G20 Members”. G20.org. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2014. 
  3. ^ „G20 Finance Ministers Committed to Sustainable Development”. IPS News. 9. 9. 2015. Приступљено 4. 12. 2015. 
  4. ^ „www.g20.org”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 25. 01. 2019. 
  5. ^ „What is the G20 | G20 Foundation”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2020. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  6. ^ „Think Tanks”. G20 Insights. 
  7. ^ "Past Summits"
  8. ^ „Officials: G-20 to supplant G-8 as international economic council”. CNN. 25. 9. 2009. Приступљено 25. 9. 2009. 
  9. ^ „Global Politics”. Andrew Heywood. Приступљено 4. 12. 2015. 
  10. ^ а б „Norway Takes Aim at G-20:'One of the Greatest Setbacks Since World War II'”. Der Spiegel. 22. 6. 2010. Приступљено 27. 6. 2010. 
  11. ^ Bosco, David (19. 4. 2001). „Who would replace Argentina on the G20?”. Foreign Policy. Приступљено 24. 4. 2012. 
  12. ^ French, Cameron; Pav Jordan (17. 6. 2010). „Toronto G20 protest hints at more to come”. Reuters. Toronto. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 11. 6. 2020. 
  13. ^ Abedi, Maham (7. 7. 2017). „G20 protests: Why the international summit attracts so much anger”. Hamburg. Приступљено 11. 6. 2020. 
  14. ^ See, e.g, Woods 2006; Gilpin 2001; Markwell 2006.
  15. ^ „What is the G20?”. University of Toronto. 2010. Приступљено 12. 11. 2014. 
  16. ^ Colin I. Bradford; Johannes F. Linn (2004). „Global Economics”. Brookings Institution. Приступљено 12. 11. 2014. 
  17. ^ Bradford, Colin I. (23. 6. 2010). „Web Chat: Previewing the G-20 Summit”. Brookings Institution. Приступљено 7. 7. 2017. 
  18. ^ а б в Kirton, John (17. 12. 2013). „Explaining G20 Summit Success”. G20 Information Centre. Munk School of Global Affairs, University of Toronto. Приступљено 7. 7. 2017. 
  19. ^ а б "Who gets to rule the world". Sean Kilpatrick. Maclean's Magazine (Canada). 1 July 2010
  20. ^ а б в Ibbitson, John; Perkins, Tara (18. 6. 2010). „How Canada made the G20 happen”. The Globe and Mail. Приступљено 7. 7. 2017. 
  21. ^ Thomas Axworthy. „"Eight is not enough at summit."”. Приступљено 16. 4. 2011.  Toronto Star. 8 June 2007..
  22. ^ Wade 2009, стр. 553.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Г20_индустријски_развијених_земаља&oldid=28853647”