Пређи на садржај

РНК полимераза

Извор: Wikipedija
РНК полимераза
Идентификатори
ЕЦ број 2.7.7.6
ЦАС број 9014-24-8
ИнтЕнз ИнтЕнз виеw
БРЕНДА БРЕНДА ентрy
ЕxПАСy НицеЗyме виеw
КЕГГ КЕГГ ентрy
МетаЦyц метаболиц патхwаy
ПРИАМ профиле
ПДБ РЦСБ ПДБ ПДБе ПДБј ПДБсум
Онтологија гена АмиГО / ЕГО

РНК полимераза (РНАП, РНАпол, ДНК зависна РНК полимераза) је ензим који формира РНК. У ћелијама, РНАП је неопходна за формирање РНК ланаца користећи ДНК гене као темплете у процесу транскрипције. РНК полимеразе су есенцијалне за живот и присутне су у свим организмима и многим вирусима. У хемијском смислу, РНАП је нуклеотидил трансфераза која полимеризује рибонуклеотиде на 3' крају РНК транскрипта.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

РНАП су независно открили Самуел Б. Вес, Одри Стевенс, и Џерард Харвитц 1960.[2] До тог времена половина Новелове награде за медицину (1959.) је била додељена Северо Очои за откриће ензима за који се сматрало да је РНАП,[3] али се касније испоставило да је полинуклеотидна фосфорилаза.

Нобелова награда за хемију 2006. је додељена Роџеру D. Корнбергу за креирање детаљне молекулске слике РНК полимеразе током разних ступњева транскрипционог процеса.[4]

Контрола транскрипције

[уреди | уреди извор]
Електронска микрографија ДНК ланца са стотинама РНАП молекула који су сувише мали да би се јасно видели.

Контрола процеса генске транскрипције утиче на обрасце експресије гена и, стога омогућава ћелији да се адаптира на промене средине, обавља специјализоване улоге у организму, и одржава основне метаболичке процесе неопходне за опстанак. Из тог разлога активност РНАП је дуготрајна, комплексна и високо регулисана. У бактерији Есцхерицхиа цоли, постоји више од 100 транскрипционих фактора који модификују активност РНАП је било идентификовано.[5]

РНАП може да иницира транскрипцију на специфичним ДНК секвенцама познатим као промотери. Она затим производи РНК ланац, који је комплементаран са темплетом ДНК ланца. Процес додавања нуклеотида на РНК ланаца је познат као продужавање. Код еукариота, РНАП може да формира ланце са 2.4 милиона нуклеотида (пуна дужина гена дистрофина). РНАП преферентно отпушта свој РНК транскрипт на специфичним ДНК секвенцама кодираним на крају гена, познатим као терминатори.

РНАП продукти су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0. 
  2. Јерард Хурwитз (Децембер 2005). „Тхе Дисцоверy оф РНА Полyмерасе”. Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy 280 (52): 42477–85. ДОИ:10.1074/jbc.X500006200. ПМИД 16230341. 
  3. Нобел Призе 1959
  4. Нобел Призе ин Цхемистрy 2006
  5. Акира Исхихама (2000). Фунцтионал модулатион оф Есцхерицхиа цоли РНА полyмерасе. 54. пп. 499–518. ДОИ:10.1146/annurev.micro.54.1.499. ПМИД 11018136. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]