РНК полимераза
| РНК полимераза | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||
| ЕЦ број | 2.7.7.6 | ||||||||
| ЦАС број | 9014-24-8 | ||||||||
| ИнтЕнз | ИнтЕнз виеw | ||||||||
| БРЕНДА | БРЕНДА ентрy | ||||||||
| ЕxПАСy | НицеЗyме виеw | ||||||||
| КЕГГ | КЕГГ ентрy | ||||||||
| МетаЦyц | метаболиц патхwаy | ||||||||
| ПРИАМ | профиле | ||||||||
| ПДБ | РЦСБ ПДБ ПДБе ПДБј ПДБсум | ||||||||
| Онтологија гена | АмиГО / ЕГО | ||||||||
| |||||||||
РНК полимераза (РНАП, РНАпол, ДНК зависна РНК полимераза) је ензим који формира РНК. У ћелијама, РНАП је неопходна за формирање РНК ланаца користећи ДНК гене као темплете у процесу транскрипције. РНК полимеразе су есенцијалне за живот и присутне су у свим организмима и многим вирусима. У хемијском смислу, РНАП је нуклеотидил трансфераза која полимеризује рибонуклеотиде на 3' крају РНК транскрипта.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]РНАП су независно открили Самуел Б. Вес, Одри Стевенс, и Џерард Харвитц 1960.[2] До тог времена половина Новелове награде за медицину (1959.) је била додељена Северо Очои за откриће ензима за који се сматрало да је РНАП,[3] али се касније испоставило да је полинуклеотидна фосфорилаза.
Нобелова награда за хемију 2006. је додељена Роџеру D. Корнбергу за креирање детаљне молекулске слике РНК полимеразе током разних ступњева транскрипционог процеса.[4]
Контрола транскрипције
[уреди | уреди извор]
Контрола процеса генске транскрипције утиче на обрасце експресије гена и, стога омогућава ћелији да се адаптира на промене средине, обавља специјализоване улоге у организму, и одржава основне метаболичке процесе неопходне за опстанак. Из тог разлога активност РНАП је дуготрајна, комплексна и високо регулисана. У бактерији Есцхерицхиа цоли, постоји више од 100 транскрипционих фактора који модификују активност РНАП је било идентификовано.[5]
РНАП може да иницира транскрипцију на специфичним ДНК секвенцама познатим као промотери. Она затим производи РНК ланац, који је комплементаран са темплетом ДНК ланца. Процес додавања нуклеотида на РНК ланаца је познат као продужавање. Код еукариота, РНАП може да формира ланце са 2.4 милиона нуклеотида (пуна дужина гена дистрофина). РНАП преферентно отпушта свој РНК транскрипт на специфичним ДНК секвенцама кодираним на крају гена, познатим као терминатори.
РНАП продукти су:
- Информациона РНК (иРНК) - темплет за синтезу протеина рибозомима.
- Некодирајућа РНК или РНК гени - широка класа гена који кодирају РНК, која се не транслира у протеин. Најпроминентнији примери РНК гена су транспортна РНК (тРНК) и рибозомална РНК (рРНК), које учествују у процесу транслације. Међутим од 1990-тих, многи нови РНК гени су нађени, тако да РНК гени могу да имају много значајнију улогу него што је раније било познато.
- Трансфер РНК (тРНК) - преноси специфичне аминокиселине на растуће полипептидне ланце на рибозомалном месту протеинске синтезе током транслације
- Рибозомална РНК (рРНК) - компонента рибозома
- Микро РНК - регулише генску активност
- Каталитичка РНК (Рибозим) - ензиматски активни РНК молекули
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0.
- ↑ Јерард Хурwитз (Децембер 2005). „Тхе Дисцоверy оф РНА Полyмерасе”. Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy 280 (52): 42477–85. ДОИ:10.1074/jbc.X500006200. ПМИД 16230341.
- ↑ Нобел Призе 1959
- ↑ Нобел Призе ин Цхемистрy 2006
- ↑ Акира Исхихама (2000). Фунцтионал модулатион оф Есцхерицхиа цоли РНА полyмерасе. 54. пп. 499–518. ДОИ:10.1146/annurev.micro.54.1.499. ПМИД 11018136.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ницхолас C. Прице, Леwис Стевенс (1999). Фундаменталс оф Ензyмологy: Тхе Целл анд Молецулар Биологy оф Цаталyтиц Протеинс (Тхирд изд.). УСА: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 019850229X.
- Ериц Ј. Тооне (2006). Адванцес ин Ензyмологy анд Релатед Ареас оф Молецулар Биологy, Протеин Еволутион (Волуме 75 изд.). Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0471205036.
- Бранден C, Тоозе Ј.. Интродуцтион то Протеин Струцтуре. Неw Yорк, НY: Гарланд Публисхинг. ИСБН: 0-8153-2305-0.
- Ирwин Х. Сегел. Ензyме Кинетицс: Бехавиор анд Аналyсис оф Рапид Еqуилибриум анд Стеадy-Стате Ензyме Сyстемс (Боок 44 изд.). Wилеy Цлассицс Либрарy. ИСБН 0471303097.
- Роберт А. Цопеланд (2013). Евалуатион оф Ензyме Инхибиторс ин Друг Дисцоверy: А Гуиде фор Медицинал Цхемистс анд Пхармацологистс (2нд изд.). Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 111848813X.
- Герхард Мицхал, Диетмар Сцхомбург (2012). Биоцхемицал Патхwаyс: Ан Атлас оф Биоцхемистрy анд Молецулар Биологy (2нд изд.). Wилеy. ИСБН 0470146842.
Повезано
[уреди | уреди извор]- Транскрипција (генетика)
- ДНК полимераза
- Т7 РНК полимераза
- РНК полимераза I
- РНК полимераза II
- РНК полимераза III
- Алфа-аманитин
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- ДНАи
- МеСХ РНА+Полyмерасе
- ЕЦ 2.7.7.6
- РНК полимераза Архивирано 2010-11-23 на Wаyбацк Мацхине-у