1. српска бригада ВРС
| 1. српска пешадијска бригада | |
|---|---|
| Постојање | 1994—1995. |
| Формација | бригада |
| Јачина | 3.018[1] просечно: 1.000-3.000[1] |
| Део | Војска Републике Српске |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Никола Радовановић (1994–95) |
1. српска пешадијска бригада је била једна од јединица Војске Републике Српске. Бригада је основана у октобру 1994, по наредби Генералштаба ВРС како би учествовала у противудара на Бихаћ.
Састав и наоружање
[уреди | уреди извор]Бригада је у свом саставу је имала четири батаљона: три из Првог крајишког копруса (по један из 43. приједорске и 27. пешадијске бригаде и један мешовити) и један батаљон из Источно-босанског корпуса, вод хаубица 122 mm и вод минобацача 120 mm. Број бораца у бригади стално се смањивао, тако да је половином 1995. године износио око 1.000.[1]
Ратни пут
[уреди | уреди извор]Бригада је уведена у борбу за напад на правцу Крупа на Уни – Бихаћ дана 31. 10. 1994. у операцији Штит. По избијању у рејон Грабежа, у другој етапи операције, пребачена је на падине Пљешевице за напад на Бихаћ општим правцем село Баљевац – село Ведро Поље – Бихаћ.
У току напада Хрватске војске на Републику Српску у операцији Маестрал, бригада се бранила на кањону, на десној обали реке Уне, одакле се повукла 15. септембра 1995. године, појавом Хрватске војске на Оштрељу, иза леђа бригаде.[2]
Послератни пут
[уреди | уреди извор]По завршетку ангажовања на овом правцу, борачки састав из ове бригаде вратио се у своје матичне јединице.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Други крајишки 2019, стр. 289.
- ^ Други крајишки 2019, стр. 290.
Литература
[уреди | уреди извор]- Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3.
