7. лаки артиљеријски пук ПВО Херцеговачког корпуса
| 7. пук ПВО | |
|---|---|
| Постојање | 1992—1996. Место формирања: Ластва |
| Формација | пук |
| Део | Војска Републике Српске |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Ристо Алексић |
| Командант 2 | Милош Калинић |
| Командант 3 | Миливоје Ђајић |
| Командант 4 | Бранко Рашета |
7. лаки артиљеријски пук ПВО је био једна од јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Пук је основан од 13. лаког артиљеријског пука ПВО 13. ријечког корпуса ЈНА са командним местом у Ластви. Пук током рата није имао погинулих бораца.
Организација
[уреди | уреди извор]Пук је имао следећи састав:
- Командна батерија,
- Две батерије противавионских топова 20/3мм,
- Четири батерија противавионских топова 30/2мм,
- Ракетна батерија ”Стрела-2М”,
- Позадински вод.
Од наоружања пук је имао:[1]
- Противавионске топове 20/3мм - 16 комада,
- Противавионске топове 30/2мм - 18 комада,
- Ракете ”Стрела-2М” - 120 комада.
У сврху ваздушног осматрања и јављања, пук је организовао:
- Ц ВОЈ (Центар ваздушног осматрања и јављања),
- РОСт (Радарско-осматрачка станица радара П-15),
- ВОСт (Визуелно-осматрачке станице).
Центар ваздушног осматрања и јављања био је увезан директним везама са командама бригада корпуса, радарским положајима корпуса, батаљонм ВОЈИН ВРС ПВО и центро везе ВОЈИН Војске Југославије. Будући да су противавионски топови истовремено били и моћно против-пешадијско наоружање и да је било потребно ојачати трупну против-ваздушну одбрану, пук је често претпочињавао ове батерија бригадама Херцеговачког корупса. Војска Југославије је током рата помогала у обуци припадницима пука, па су нишанџије пука спроводили обуку гађања и нишањења заједно са јединицама Војске Југославије.[2]
Ратни пут
[уреди | уреди извор]Током рата пук је обезбеђивао борбене положаје Хервачког корпуса и стратешке објекте у Источној Херцеговини. Брањени су радио-релејни центар Леутар, мостови на Дрини и у Фочи, брана Гранчарево на Требишњици, касарна ”Билећки борци” и вод ВОЈИН из 58. батаљона ВОЈИН.
Пук се нарочито истакао у операцији Звезда ВРС, односно покушају заузимања Горажда 1994. Тако су два ракетна одељења ”Стрела 2М” 15. априла око 11:30 погодила један авион Ф-16 НАТО пакта, док су неколико сати касније 3 ракетна одељења погодила још два авиона Ф-16, један у крилини а други у моторни део.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 179.
- ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 181.
- ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 180.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора. Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”, 2017.
