2. инжењеријски пук

2. инжењеријски пук
Постојање	1992—1996. Место формирања: Кључ
Формација	пук
Јачина	320-680 просечно: 320-680
Део	2. крајишки корпус
Ангажовање	Бреза Штит Вагањ
Команданти
Командант	Миленко Милојевић (1992)
Командант 2	Никола Патковић (1992)
Командант 3	Раде Новаковић (1992—1996)

2. инжењеријски пук је био једна од јединица 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске. Пук је основан преустројом 549. ињжењеријског пука 9. книнског корпуса ЈНА са командним местом у Кључу.

Састав и наоружање

Инжењеријски пук је основан у мају 1992 у Кључу. Преформирањем 549. инжењеријског пука 9. книнског корпуса ЈНА. Пук је попуњаван људством из целе зоне одговорности 2. крајишког корпуса, а тежишно из Дрвара, Петровца и Кључа. До јесени 1995, команда пука је била у Ланишту код Кључа,а по повлачењу из матичне зоне у јесен 1995. код рудника Томашица поред Санског моста, односно, на самом крају рата, у Козарцу. У организацијском саставу пук је имао: команду, команду стана, вод везе, вод војне полиције, извиђачки вод, пионирски батаљон, инжењеријски батаљон (чета инжењеријске механизације, грађевинска и мостна чета) и позадинску чету. Бројно стање пука се кретало од 320 до 680 бораца. Део механизације расподељен је почетком рата инжењеријским четама бригада 2. крајишког корпуса.

Ратни пут

У току рата у Босни пук је пружао инжењеријску подршку јединицама 2. крајишког копруса, која се огледала у следећем:

• израда минских поља и других препрека испред предњег краја одбране,
• израда пролаза у минским пољима у нападним борбеним дејствима,
• утврђивање предњег краја одбране израдом склоништа ровова и саобраћајница,
• израда и одржавање прилазних и других путева у зони 2. крајишког корпуса,
• израда и уређење скелског а потом и мостовог места преласка на реци Уни узводно од Крупе када је успостављен мостобран Кобиљњак преко Уне у јесен 1994. године,
• у Крупи (Егељићи) ојачавање моста „Бејли” за прелаз тенкова преко реке Уне у јесен 1994.

Јединице пука често су биле ангажоване на извршавању ненамјенских задатака у улози пјешадије, првенствено на бихаћком ратишту, али и у цијелој зони корпуса, а на крају рата пук је пружао подршку и Оперативној групи 10 из 1. крајишког корпуса ВРС.

Команданти пука били су: потпуковник Миленко Милојевић (јун-август 1992), мајор Никола Патковић (септембар-децембар 1992) и мајор Раде Новаковић (од децембра 1992. до расформирања, 1996. године).

Послератни пут

Пук је почетком 1996. расформиран, а највећи део људства и технике ушли су у сатав новоустројеног инжењеријског-грађевиснког пука и 11. инжењеријског пука 1. крајишког корпуса.

Губици

У току рата погинуло је 33, а рањено је 134 бораца пука.

Литература

• Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3.